Осмаци тешко разумеју дужи одломак из књиге - читање као лек за пажњу расуту између кликова

Осмацима су највише муке задали дужи одломци из књижевних дела које, кажу нису разумели, а нису имали ни воље ни стрпљења да их прочитају до краја.

"Код мене је била нестрпљивост, некако да што пре урадим, да видим да ли ћу уопште да знам и нисам имала концентрацију", каже ученица Александра Шапић.

Друга ученица, Ана Арсић, мисли да им лектира не иде баш и да им није јача страна.

"Мислим да нам није неки интерес и зато нам опада концентрација усред читања. Нама је све то досадно", искрена је Арсићева.

Обимнија дела највећа препрека

Расута пажња, нефокусираност - примећују они који са младима анализирају текстове. Дела мањег обима, потврђују професори, могу да се савладају, обимнија су препрека.

"Текст Љосе, (Марио Варгас) нобеловца, захтевао је пуну пажњу приликом читања. Текст је сложен, обиман, и за њих напоран. Нису га разумели, и опадала им је пажња, а пре свега ниво стреса у току рада задатка", оцењује Бранка Дрецун, професорка српског језика у ОШ "Лазар Саватић".

А када дело не прочитају - користе и пречице. Већина то реши у неколико кликова на интернету, и дође до сажетог штива.

"Нека истраживања показују да је данашњим ученицима пажња десетоструко пута мања него што је то била пре дестак година. Зато што су они од малена, практично, од рођења уроњени у дигитални свет, свет аудио и видео материјала, који је врло колоритан, свет, слике, звука и њихов когнитивни систем је навикнут да приступа таквим информацијама. Па када им дате текст који је линеаран и који треба дуже да прате, њима је тешко", указује доцент др Валентина Илић с Филолошког факултета у Београду. 

Да ли је родитељ с књигом узор детету

Пресудна је улога, истичу психолози, узора. Уколико дете одраста у окружењу у коме родитеље види са књигом у руци, ту навику ће пренети и на њих.

"Можемо да се питамо ко од деце иде на спавање без мобилног телефона и гледања цртаћа, коме се чита прича, ко седи заједно са дететом да прочита причу. И онда се жале и на почетку школовања, приликом уписа у први разред, моје колеге психолози и педагози који не могу да истестирају дете, јер нема довољно пажње", истиче психолошкиња Биљана Лајовић.

Иако су изазови свуда, одлука да дете уместо телефона ипак узме књигу није само на њему. Савет је да се укључе сви - од родитеља, наставника, тренера.

"Да смањимо изворе узнемиравања деце кад се баве неким задатком, то мора да се почне на раном узрасту у породици. У школама ограничење употребе мобилних телефона, јер ако дете слуша на часу да ли му стиже порука или не стиже и фокусирано је на неки други извор, тешко се фокусира на наставу. И битно је да се деца укључе у процес наставе учења, да то буде интерактивно", сматра Лајовићева.

Само пре две године резултати истраживања су показали да чак 60 одсто ученика седмог и осмог разреда у слободно време воли да чита књиге. Као омиљену најчешће су наводили школску лектиру.