Преминуо Момо Капор

У Београду, на Војномедицинској академији, данас је преминуо један од најпознатијих и најчитанијих српских писаца, сликар и новинар Момчило-Момо Капор.

Момо Капор је рођен у Сарајеву 1937. године, а одмах по завршетку Другог светског рата са породицом се преселио у Београд, у коме је остао до краја живота и био његов својеврсни хроничар.

Дипломирао је сликарство 1961. године, на београдској Академији ликовних уметности. Откако је 1975. године објавио Фолиранте, написао је велики број романа и збирки прича.

Осим Фолираната, познати су и романи: Провинцијалац, Ада, Зое, Уна, Од седам до три, Књига жалби, Зелена цоја Монтенегра, Последњи лет за Сарајево, Хроника изгубљеног града, Белешке једне Ане, Хеј, нисам ти то причала.

Аутор је великог броја документарних филмова и телевизијских емисија, а по његовим сценаријима снимљено је неколико дугометражних филмова (Бадеми с ону страну смрти, Банкет, Валтер брани Сарајево, Џоли џокеј, Крај викенда).

Романи Уна и Књига жалби чак су и екранизовани.  Превођен је на француски, немачки, пољски, словачки, чешки, бугарски, мађарски, словеначки и шведски језик.

Један од најчитанијих наших писаца, необичном непосредношћу и лакоћом освајао је пажњу читалачке публике, пишући, према речима критичара, на рубу коментара и свакодневних рефлексија о стварности нашег времена и његових протагониста.  

Зубац: Срећа је било познавати Мому Капора

Песник Перо Зубац изјавио је да је имао срећу да познаје Мому Капора.

"Иза Момове необично пријатне реченице о свему о чему се да разговарати, пажљиво ухо увек могло да примети извесну тугу". Њега је све болело што се дешавало око њега, а да је мислио да није добро за човека", рекао је Зубац.

"И велики је сликар био. Добар човек. Његовим одласком сви смо много изгубили", додао је Зубац.

Одлазак великог мајстора

Смрт Мома Капора је рђава вест о одласку великог мајстора и у ликовној уметности и у књижевности, али и великог мајстора у ономе што је комуникација и што је беседа, што је сећање и што је меморија, изјавио је проф. др Ратко Божовић.

"Дошао је из епског краја, из епског света, да би постао можда један од најузорнијих протагониста урбанитета, или самог урбаног живота. То није тако лако, то може само неко ко је талентован по моћи запажања, по перцепцији, по вредностима, по емоционалности, по свему ономе што је носио у својој људској сложености", рекао је Божовић.

По његовој оцени, Капор је био сложена уметничка личност.

"Он је у уметности, у литератури, био велики мајстор, али је био велики мајстор и нарације, казивања, жовијалности, једног модерног духа који је био присутан у тој комуникацији. Просто се неки кутак, кутак Клуба књижевника, кутак у коме је он седео, није могао замислити без његове досетке и доброг присећања на људе који су били добри и који су били с њим у комуникацији у претходним и садашњим периодима. Он је и на тај начин отишао у легенду", рекао је Божовић.