Узрок смрти новинарке Даде Вујасиновић није разјашњен ни после тридесет година

Пре три деценије на данашњи дан новинарка "Дуге" Дада Вујасиновић пронађена је мртва у свом стану. Случај до данас није разрешен.

Према извештају Холандског форензичког института из Хага о случају Даде Вујасиновић од пре осам година, реч је о убиству, самоубиству или несрећном случају. Од тада се тапка у месту тако да и на тридестогодишњицу смрти новинарке, нових информација о узроку смрти нема.

Адвокат Марко Пушица рекао је за УНС да је протеком 30 година од догађаја, по Кривичном законику, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења за кривично дело убиства.

Према његовим речима, случај сумњиве смрти Даде Вујасиновић још увек се решава у предистражној фази. "Можемо закључити да се није одмакло од почетка поступања, а то је стварни пораз српског правосуђа", каже Пушица.

Како је нагласио, поражавајуће је сазнање, да је у овом предмету протеком 30 година од догађаја, наступила апсолутна застарелост кривичног гоњења.

"То значи да се ни у предистражном поступку, нити у било којој другој фази кривичног поступка, више не може утврдити истина у овој ствари и случај сумњиве смрти новинарке се фактички завршава у фази у којој је започет и без судског епилога“, констатује Пушица.

Радислава Дада Вујасиновић је 8. априла 1994. године пронађена мртва у породичном стану у Београду. Поновљеним вештачењима, почетком 2008. године, одбачена је верзија о самоубиству, а Окружно тужилаштво јануара 2009. покренуло је преткривични поступак за убиство.

Дада Вујасиновић рођена је 10. фебруара 1964. у Чапљини. Дипломирала је на Филолошком факултету у Београду 1987. године. После завршеног факултета радила је као новинар Привредног прегледа, а потом у магазину Дуга.

Године 1993. постала је чланица уређивачког колегијума Дуге. За репортаже са славонског ратишта те године је добила награду "Светозар Марковић" Удружења новинара Србије.

Због својих истраживачких текстова о спрези криминала и политике, добијала је претње, уцене и судске тужбе.

Књига "Сведочења из обешчашћене земље", компилација њених текстова, интервјуа и приватних писама објављена је 1995. у Торонту.

Удружење новинара Војводине и друга новинарска удружења подржали су иницијативу да једна улица у Зрењанину добије њено име.