среда, 18.11.2026, 10:22 -> 11:08
Извор: РТС
Војска Србије пред озбиљним реформама – политичка подобност потиснула стручност, а најбољи кадрови одлазе
Војсци Србије потребне су темељне реформе, пре свега у области кадровске политике, професионалних стандарда и институционалне одговорности, рекли су у разговору у Јутарњем програму Никола Лунић, консултант за геополитику и безбедност, и Петар Бошковић, некадашњи начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране.
Погибија мајора Горана Булајића у паду авиона МиГ-29 код Нове Пазове поново је у први план ставила питање стања у Војсци Србије, одговорности командног кадра и начина на који функционишу механизми контроле у систему одбране. Док Министарство одбране формира комисије које треба да утврде узроке несреће и евентуалну одговорност, бивши високи официри упозоравају да се проблеми у војсци не могу свести само на техничку исправност војне опреме.
Војсци Србије потребне су темељне реформе, пре свега у области кадровске политике, професионалних стандарда и институционалне одговорности, рекли су у разговору у Јутарњем програму Никола Лунић, консултант за геополитику и безбедност, и Петар Бошковић, некадашњи начелник Управе за односе с јавношћу Министарства одбране.
Посебну пажњу посветили су одласку великог броја генерала у пензију, укључујући начелника Генералштаба генерала Милана Мојсиловића и руководиоце војнобезбедносних структура, као и утицају политике на напредовање официра. Саговорници су указали и на парадокс да је последњих година набављано ново наоружање, док проблем попуне јединица, одласка стручних кадрова и социјалног положаја војника остаје нерешен.
Политичка лојалност испред стручности и официрске части
Говорећи о таласу одлазака високих официра у пензију, Никола Лунић оценио је да је реч о неуобичајено великом броју генерала који напуштају службу, што отвара питање стања у војном врху и могућих последица претходне кадровске политике.
"У својој каријери нисам сведочио оваквом таласу генерала који одлазе у пензију као што је то сада. По мојим сазнањима, десетак генерала, вероватно и више, отишло је у пензију на сопствени захтев. Није реч само о начелнику Генералштаба већ и о директору Војнобезбедносне агенције и његовом заменику, начелницима појединих управа, командантима специјалних јединица, па чак и начелнику Војномедицинске академије", рекао је Лунић.
Он сматра да се последице претходног начина управљања војском не могу отклонити само променом руководилаца, већ да је неопходна промена система вредности.
"Начелник Генералштаба Мојсиловић један је од најлошијих начелника у савременој историји Војске Србије. Не зато што је уништио нека материјална или борбена средства, већ зато што је уништио вредности. Постављене су потпуно погрешне вредности у систему одбране. Деца су учена да могу добити чин генерала или брзо напредовати уколико су послушна, полтрони и политиканти", оценио је Лунић.
Према његовим речима, професионална каријера у војсци мора поново да буде заснована на знању, способности и резултатима, а не на политичкој припадности и личној лојалности.
Сличну оцену изнео је и Петар Бошковић, који тврди да је кадровска политика у претходном периоду била под снажним утицајем Војнобезбедносне агенције.
"Кадровску политику војске, нажалост, водио је директор Војнобезбедносне агенције. Морали сте да будете партијски подобни, да будете апсолутно лојални. Безбедносним проверама се манипулисало и вршен је изузетан мобинг, не само над командантима јединица већ и над цивилима и војницима", рекао је Бошковић.
Он је додао да су, према његовим сазнањима, против припадника безбедносних структура подношене кривичне пријаве које нису процесуиране, указујући да се питање одговорности не сме завршити само кадровским променама.
"Није довољно да нова власт, министар и његови сарадници само промене људе. Мора се направити раскид са начином функционисања. Официрска част, официрски кодекс и подофицирски кодекс потпуно су занемарени. Некада је постојао транспарентан систем предвидиве каријере, а сада је напредовање зависило од лојалности и политичких веза", упозорио је Бошковић.
Обојица саговорника сматрају да евентуалне неправилности и злоупотребе морају бити испитане, без обзира на то да ли су појединци у међувремену отишли у пензију. Лунић је нагласио да пензионисање не искључује могућност утврђивања кривичне, материјалне или друге одговорности уколико се утврде незаконитости.
Говорећи о будућим реформама, Лунић је издвојио три кључна стуба на којима би требало да почива опоравак војске.
"То су људи, оперативне способности и институционална одговорност. О свему можемо да разговарамо, али то је основа на којој би будућа реформа Војске Србије требало да почива", рекао је Лунић.
Ново наоружање не може да надокнади недостатак људи
Један од кључних проблема на који су указали саговорници јесте несразмера између улагања у наоружање и стања људских ресурса. Иако је Србија последњих година набавила значајне количине савремених борбених система, питање њихове интеграције, одржавања и попуне јединица остаје отворено.
"Нема сумње да је купљено много система наоружања. Имали смо мултивекторски приступ набавкама, што је у мирнодопским условима можда добра варијанта за што већу аутономију војске. Међутим, у оваквим безбедносним изазовима то може да представља слабост, јер је веома тешко све те системе технолошки интегрисати у једну компактну целину", објаснио је Лунић.
Он је посебно упозорио на одлазак најквалитетнијих и школованих кадрова, наглашавајући да је њихово задржавање један од приоритета сваке озбиљне реформе.
Бошковић је истакао да се положај припадника Војске Србије не сме посматрати само кроз висину плата, већ као питање националне безбедности.
"Требало би увести колективни уговор по први пут у историји за припаднике Војске Србије. Знамо какве су њихове обавезе прописане законима и правилима службе, али морамо знати и каква су њихова права. Мора се уредити питање мобинга, прековременог рада и начина на који се он надокнађује, било слободним данима или на други начин", рекао је Бошковић.
Према оцени саговорника, будућа реформа мора да врати професионалне стандарде и створи услове у којима ће војници и официри моћи да напредују на основу способности, а не политичке подобности. Без тога, како су упозорили, ни најсавременија техника не може да обезбеди потребан ниво оперативне способности.