Астра: За 12 година 5.000 позива у вези с нестанком деце, отмице веома ретке

Као одговор на све већи број нестале деце, Организације која се бави борбом против свих облика експлоатације (АСТРА) је 2012. године увела јединствени европски број 116 000 за несталу децу у Србији.

Циљ овог СОС телефона је да, по пријему пријаве нестанка, осигура тренутну акцију усмерену на успешан проналазак детета, што подразумева помоћ полицији у потрази, као и подршку породици чије је дете нестало.

Подаци показују да је у претходних 12 година том сервису упућено око 5.000 позива,  који су у 95 одсто случајева позитивно решени.

Марија Вукашиновић, саветница у АСТРИ, каже им се најчешће јављају родитељи, институције, чак и сама деца када имају неке изазове или ситуације у којима нису сигурни како да се носе.

“Уколико је конкретно везано за пријаву нестанка детета, одмах се узимају све потребне информације - од физичког описа, када сте задњи пут видели дете, да ли се нешто непосредно пре тога дешавало другачије, да ли сте проверили код пријатеља, деце“, рекла је Вукашиновићева.

У 95 одсто случајева потрага успешно буде окончана

Све те информације се, каже, прикупљају, прослеђују полицији и другим релевантним институцијама, а подршка преко СОС линије траје све док траје и потрага за дететом.

"Према нашој статистици у више од 95 одсто случајева, та потрага буде успешно окончана, али постоји и мањи број оних са трагичним исходом. Али, најчешће су то  успешно решене потраге и повратак детета у породицу”, рекал је Вукашиновићева.

Од 2012. године од како је АСТРА чланица Европске мреже, комуникација иде у оба правца - кад год се деси неки нестанак, поделе се најважније информације и то у многоме олакшава и убрзава потрагу.

Највећи проценат нестанка деце, каже Вукашиновићева, јесу деца која беже од куће или хранитељских породица или институција.

Према њеним речима, деца најчешће осећају љутњу, неразумевање, бес из неког разлога, а врло често се ту крију и неки дубљи проблеми - дисфункционални породични односи, насиље, а понекад има и бунта.

"Оно што је веома важно, јесте то да се детету када се пронађе, некако пренесе јасна порука да не треба да се осећа криво, да не треба да се осећа лоше, јер се у том тренутку нагомилају различите емоције попут страха, стида, кривице и то су све горуће емоције са којима морате истовремено радити на више фронтова", рекла је Вукашиновићева.

Важно спречити поновно одлазак детета од куће

Најважније је да се дете пронађе што пре и да му се пружи адекватна подршка како би се спречили даљи рузици и насиље.

Веома важно је, истиче, и да се спречи поновни одлазак детета од куће, јер је онда у великом ризику од уласка у ланац трговине људима или експлоатацију.

"Трговине људима, сексуална експлоатација, радна експлоатација, принуда на вршење кривичних дела, најчешће су и највеће опасности које вребају децу када су далеко од породице, од неког система подршке, од одраслих особа, од поверења. и то је оно на што треба сви да имамо фокус", указала је Вукашиновићева.

"Ако гледамо нашу статистику, 58 одсто девојчица је оних које су побегле, односно које су нестале, а 42 одсто су дечаци. Значи приближно је слично, али у погледу експлоатације, најчешће су жене и девојчице те које буду жртве трговине људима", рекла је Вукашиновићева.

Отмице ретка појава

Отмице код нас су и даље ретка појава - негде око 3 одсто.

"Нека наша процена јесте да би се приближно од нула до 3 пута на годишњем нивоу  укључиво систем пронађи ме и то је та нека бројка од 3 одсто одсто нестанка које би биле отмице", каже Вукашиновићева.

"Отмице су редак начин нестанка детета из простог разлога што врло привлаче пажњу, остављају негативан утисак и брзо ће неко приметити, да се нешто десило, да нема детета, покренуће се полиције, институције и самим тим отмичари себи отежавају могућности онога што су планирали", рекла је Марија Вукашиновић.