Преглед штампе (03. 03. 2010.)

Угледна француска банка прогнозира: Евро пада на 90

Вредност српске валуте до краја 2010. године вратиће се на ниво између 90 и 95 динара за евро, сматрају аналитичари француске банке БНП Парибас. Они напомињу да ће динар у следећих неколико месеци и даље слабити, па ће евро у једном моменту бити и 105 динара, али ће затим курс српске валуте почети да се опоравља, да би већ почетком 2011. евро вредео само 90 динара.

Француски банкари чак саветују инвеститоре да купују српски динар који ће, након што достигне 105 динара за евро, почети да јача.

- Процена БНП Парибас банке је да ће Народна банка Србије чвршће реаговати како би зауставила даљу депресијацију динара. Очекујемо да ће НБС бити много „агресивнија" када евро дође на 100 динара. Иако би слаб динар подстицао извоз, то је занемарљива корист у односу на штету, коју би даља депресијација проузроковала у ионако претерано евроизираној Србији. Овде компаније и грађани због све слабијег динара „беже" у евро - наводе у БНП Парибас.

Ова банка процењује да динар може ослабити у другом кварталу ове године и до 105 динара за евро.

- После тога динар ће се опоравити и у четвртом кварталу ове године евро ће вредети 93 динара, а у првом кварталу 2011. године 90 динара - прогнозирају Французи.

Француски банкари истичу и да је референтна каматна стопа централне банке у Србији једна од највиших у Европи, одмах после камате у Украјини. Због тога саветују инвеститоре да средства држе у валутама које носе високе каматне стопе, а у овом случају то је управо српски динар.

У тренутку када је домаћа валута у Србији досегла најниже гране, у прогнозу француске банке у Србији мало ко верује. Економисти објашњавају да је јачање динара ове године могуће само ако дође до значајног прилива капитала, односно неке веће приватизације. Стручњак за страна улагања Милан Ковачевић каже да пројекција француске банке има смисла само у случају навале инвеститора, јачања домаћег извоза, раста запослености и домаће тражње.

Србија ће у Европу тек 2017.

Амбасадор Велике Британије у Београду Стивен Вордсворт је изјавио да ће Србија ући у Европску унију за седам-осам година под условом да се максимално фукусира на европске интеграције и да се отклоне све препреке на том путу.

У интервјуу "Вечерњим новостима" амбасадор Вордсворт је - одговарајући на питање да ли ће Србија ове године добити статус кандидата за чланство у ЕУ- нагласио да је "то тешко рећи, да је много извеснија 2011.година. Што се нас тиче, били смо још у децембру спремни да отпочнремо процес ратификације Споразума о стабилизацији и сарадњи ... Али тог мишљења није и свих 27 чланица ЕУ и може се очекивати да процес ратификације ШП највероватније почне у јуну , под претпоставком да Србија одржи свој добар ниво сарадње са Хашким трибуналом, рекао је он.

Одговарајући на питање - да ли ће Србија морати да призна Косово и да уђе у НАТО- Водсфорт каже: "Нико не тражи од Србије да призна Косово...Ни улазак у НАТО није услов за улазак у ЕУ. Уосталом, има чланова уније који нису у НАТО-у, објаснио је он.

Амбасадор Вордсворт сматра да су покушаји Србије да отвари преговоре о сатусу Косова "потпуно нереални". "Разговори између Београда и Приштине су потребни, али не о статусу већ о томе како да се реше многобројни проблеми и да се људима који живе на КиМ обезбеди бољи живот. Ово не мора да подразумева формално признавање Косова", истакао је он.

Није било приватних летова из Подгорице 21. јануара

Контрола летења која покрива ваздушни простор југозапада бивше СФРЈ није регистровала ниједан приватни лет из Црне Горе за Швајцарску 21. јануара ове године, сазнаје „Политика" из два независна извора. То практично демантује незваничне информације из црногорске полиције да је Дарко Шарић, главни осумњичени за шверц 2, 1 тоне кокаина заплењеног у Уругвају, напустио Црну Гору оног дана када је за њим расписана међународна потерница.

Подсетимо, протеклих дана неименовани извори из црногорског МУП-а тврдили су за подгоричке медије да је Дарко Шарић напустио Црну Гору приватним авионом 21. јануара ове године. Позивајући се на саговорника из врха Управе полиције, подгоричке „Вијести" су јавиле да се Шарић тог дана својим хеликоптером пребацио од Пљеваља до Подгорице.

„Потом је са подгоричког аеродрома тајно и уз помоћ моћних људи из државног врха приватним авионом једне авиокомпаније, са чијим је власником пријатељ, одлетео у Женеву", објавио је овај дневник.

Међутим, извори „Политике" демантују ове тврдње. Тог дана је из Црне Горе за Швајцарску регистрован само један лет, и то је редовна линија „Монтенегро ерлајнса" из Подгорице за Цирих. Контрола летења,која покрива југозапад бивше СФРЈ,има ове податке, јер је њихов радарски центар надлежан за контролу летења над територијама Србије, Црне Горе, дела Македоније и дела Босне и Херцеговине, отприлике до Сарајева. Дакле, сваки лет из Црне Горе региструје се у том центру, а извори „Политике" тврде да тог дана сигурно није било такозваних „ВИП летова", како се називају путовања приватним авионима.

С друге стране, извор нашег листа из врха Србије казао је јуче да српска полиција није ни проверавала наводе из црногорских медија, јер располаже подацима у којој земљи се налази Дарко Шарић, а то свакако није Швајцарска. Наши истражни органи, објашњено нам је, престали су да проверавају наводе медија, јер у мору објављених информација постоји много спекулација, међу којима неке имају за циљ и да скрену ток истраге.

Земљотреси прете јадранској обали и Косову

Серију потреса у свету, после Хаитија и Чилеа, данас су наставили земљотреси на Филипинима, у Киргистану и Турској, сва три средњег интензитета. Славица Радовановић, директорка Републичког сеизмолошког завода Србије, објашњава за „Блиц" да су овакви земљотреси привукли пажњу јавности само зато што им је претходио земљотрес у Чилеу, који је однео више од 700 живота. Она наводи да регион Балкана не спада у сеизмички високоактивна подручја, али да се и овде у наредних неколико година могу очекивати јачи земљотреси.

Као најкритичнија подручја издваја залеђе јадранске обале од Црне Горе до Ријеке у Истри, зону око Пећи и северну Метохију.

Радовановићева каже да је повећање мањих потреса до четири степена Рихтерове скале у последњих годину дана било и очекивано дуж балканског дела јадранске обале након разорног земљотреса који је погодио област око града Л'Аквила у Италији.

„У залеђу Јадрана од Црне Горе до Ријеке могу да се дешавају и потреси преко шест степени Рихтерове скале, а дуго их ту није било, тако да ово нагомилавање слабих земљотреса можемо да схватимо као најаву будућих јачих. Они би могли да се догоде у наредних неколико година", прецизира Радовановићева.

Она подсећа да је на Косову и Метохији 2002. у области око Гњилана забележен земљотрес снаге 5,3 степена Рихтерове скале, а да је прошле године у Албанији било потреса од 5,7 степени Рихтера.

„На основу распореда сеизмичности у последњих годину дана, види се да се у зони око Пећи и у северној Метохији акумулира сеизмичка енергија. Она би могла да се ослободи у наредних пар година, а можда већ и овог пролећа или лета", каже Радовановићева и додаје да се могу очекивати и јачи земљотреси и у Бугарској и Румунији.