Како се Пожежани данас сећају НАТО бомбардовања

Иако је прошло четврт века откако је НАТО бомбардовао Србију, страхоте рата се не заборављају. И Пожежани се сећају разарања, штете, као и последица по здравље које је Алијанса донела бомбама. Упркос бројним тешкоћама данас, кажу – мир нема цену.

Кућа породице Ђокић потпуно је уништена у једном од напада авијације НАТО-а у пожешком крају.

Из рушевина је сачувана тек покоја греда, на које се данас хвата маховина, а на темељима бомбардованог објекта налазе се старе гуме.

Бранка никада неће заборавити тај дан у којем је могла изгубити и ћерку и петогодишњег унука. Срећом, померили су време за његово успављивање.

"Само за секунду – таман смо сјели да крунимо жито и кажем јој – ево авиона, бјеж'те. Почели смо бежати, не знамо где ћемо, па у трње. Унук, њен син, био је малецки, каже: 'Нека, нано, нек смо живи, нек сам ти жив, нема везе што ћемо у трње.' Страшно је кад се сјетим како је било", прича Бранка Ђокић из Глумча.

Ноћне море и нарушено здравље

Након тог догађаја унук је дуго имао ноћне море, а од стреса нарушено је здравље и Бранкиној ћерки. Сирене за ваздушну опасност доносиле су страх, стрепњу и неспокој Пожежанима и у подрумима, који су били претворени у склоништа.

"Набројали смо четири детонације. Били смо сви будни у то доба, јер смо били у складишту. Радна обавеза je да нема кући. Излетели смо на Тешовића брдо и видели у такозваном Аџином потоку, као да су пала четири месеца, сија“, каже Славко Стефановић, цивилно лице на служби касарне ВЈ у Пријановићима 1999. године.

Касарна у Пријановићима бомбардована је у више наврата, а страдали су и бројни цивилни објекти у близини тог војног циља. Колико су биле разорне бомбе, схватиће се и приликом санације.

"Четири и по хиљаде кубика материјала је сложено у та три кратера", наводи Стефановић.

Бомбардовање из угла новинара

Непосредно након једног налета НАТО авијације у пожешком крају, новинар Телевизије Пожега спустио се у центар кратера од бомбе која је пала недалеко од једне куће у Шеварицама.

"То је огромна рупа, кратер. Нико није мислио да ли је то уранијум, бомба, да ли ће неко поново да гађа. Кад све прође, онда кажета – уф, где смо били, шта се све дешавало", истиче Раде Марковић, новинар ТВ Пожега 1999. године.

Двадесет пет година касније, Пожежани нису заборавили страхоте бомбардовања, које је донело разарање, штету и последице по здравље.

Упркос бројним тешкоћама, данас ипак кажу да мир нема цену.