Сећање на страдале у НАТО агресији
Поводом 25 година од почетка НАТО агресије на СР Југославију положени су венци на Споменик страдалој деци на Ташмајдану, као и испред зграде СИВ 3 и испред Меморијалног зида у Палати "Србија". Венци су положен и на згради МУП-а у Улици Кнеза Милоша, у Косовској Митровици, Грачаници, Лепосавићу и Штрпцу. Годишњица почетка бомбардовања обележена је и у Црној Гори.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић, чланови породица страдалих, представници амбасада пријатељских земаља које су осудиле НАТО агресију, представници Београдског форума за свет равноправних и СУБНОР Србије положили су венце на Споменик деци страдалој у НАТО агресији у београдском парку Ташмајдан.
Споменик деци страдалој у НАТО агресији, који се налази у средишњем делу парка, подигли су београдски дневни лист Вечерње новости са својим читаоцима непосредно по окончању агресије НАТО-а.
Споменик је посвећен успомени на децу страдалу од 24. марта до 10. јуна 1999. године.
Министар унутрашњих послова Братислав Гашић, такође, положио венце на спомен-обележје испред зграде СИВ 3, као и испред Меморијалног зида у Палати "Србија", у знак сећања на све полицијске службенике који су жртвовали своје животе ,вршећи службену дужност зарад мира и безбедности Србије.
У оквиру церемоније, и државни секретар Министарства унутрашњих послова др Жељко Бркић положио је венац на спомен-обележје на згради МУП-а у Улици кнеза Милоша.
Дан сећања на страдале у НАТО агресији обележен је комеморативним скуповима у командама, јединицама и установама Војске Србије и у бројним градовима и општинама полагањем венаца крај спомен-обележја страдалима у одбрани отаџбине.
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић венце је положио крај Споменика жртвама ратова 1990–2000. у Куршумлији и крај спомен-обележја у част погинулих припадника Војске Југославије у касарни "Топлички устанак" у том граду.
Генерал Мојсиловић је, одајући пошту жртвама НАТО агресије, истакао да припадници Војске Србије с поносом чувају успомену на војнике и старешине који су погинули бранећи отаџбину, али и на све припаднике снага безбедности који су страдали у агресији на нашу земљу.
Заменик начелника Генералштаба Војске Србије генерал-потпуковник Желимир Глишовић венац је положио крај спомен-обележја десетару Бобану Недељковићу у касарни "Ратко Павловић Ћићко" у Прокупљу.
Поводом обележавања 24. марта, одржан је комеморативни скуп јединица из Гарнизона Нови Сад.
Потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић положио је венац на спомен-обележје страдалима у НАТО агресији.
Члан Привременог органа града Београда Никола Никодијевић положио је венац на спомен-обележје "Гласник са Стражевице" на брду Стражевица у Раковици. Служен је и парастос погинулим војницима, полицајцима и цивилима током 78 дана бомбардовања.
За време НАТО агресије, сваке ноћи, а неретко и дању, почев од 24. марта 1999. године, па све до потписивања Кумановског споразума бомбардована је база Војске Југославије која се налазила у долини Стражевице.
Венци на споменику "Вечна ватра"
У Парку пријатељства на Новом Београду, такође, поводом годишњице од НАТО бомбардовања, положени су венци на споменик свим жртвама НАТО агресије "Вечна ватра".
Полагање венаца отпочело је интонирањем химне у извођењу дечјег хора, а венце су положили оснивач Покрета социјалиста Александар Вулин, амбасадор Русије Александар Боцан Харченко и амбасадор Кубе Лејде Ернесто Родригес Ернандес.
Вулин је поручио да "за мале и слободне народе нема правде".
Обележавање у Косовској Митровици, Грачаници и Лепосавићу
Положени су и венци код споменика на Тргу браће Милић у Косовској Митровици.
Венце су положили чланови породица и пријатељи страдалих, као и председник Привременог органа Општине Косовска Митровица Иван Запорожац, помоћница директора Канцеларије за КиМ Милена Парлић и председник Српске листе Златан Елек.
Венце су положили и пошту страдалима одали и начелник Косовскомитровачког управног округа Вучина Јанковић и председница Студентске конференције универзитета Србије Маргарета Смиљанић.
Парастосом и полагањем венаца, пред спомен крстом у дворишту Дома културе у Грачаници, обележено је четврт века од почетка НАТО агресије.
Испред Канцеларије за КиМ окупљенима се обратила, шеф бироа Канцеларије у Грачаници Малинка Митровић, која је изјавила да 17. и 24. март представљају два најтрагичнија датума модерне српске историје.
И у Штрпцу је одата почаст погинулима, а председник СУБНОР-а у тој општини Новица Крстић рекао је да је страдало доста војника и полицајаца.
"Најтужније је то што су страдали млади момци од 17 до 25 година на Кошарама", рекао је Крстић.
Код споменика настрадалима херојима у Лепосавићу, такође, обележено је четврт века од почетка НАТО агресије.
Венце су, после опела, на спомен-обележје положили чланови породица, ратни војни ветерани, представници општинског већа и председник Привременог органа општине Лепосавић Зоран Тодић.
Обележавање годишњице почетка бомбардовања и у Црној Гори
Председник Скупштине Црне Горе Андрија Мандић положио је венац у касарни Даниловград, у знак сећања на невине жртве и хероје који су пре 25 година бранили небо и границе Савезне Републике Југославије.
Мандић је венац посветио "Херојским браниоцима Црне Горе 1999. године и првој жртви НАТО бомбардовања, војнику Саши Стајићу, наводећи да се са пијететом сећамо свих који су свој живот дали у одбрани заједничке државе, као и невиних цивилних жртава“, саопштено је из Скупштине Црне Горе.
Истиче се да је ово први пут да високи државни функционер Црне Горе одаје поштовање невиним жртвама и херојима одбране земље 1999. године.
Министар одбране Црне Горе Драган Краповић је положио венце у касарнама "Милован Шарановић" у Даниловграду и "Марко Миљанов Поповић" у Подгорици.
Према подацима Министарства одбране Србије током ваздушне агресије НАТО-а убијен је 1.031 припадник Војске и полиције. Процењено је да је погинуло око 2.500 цивила, међу њима 89 деце, рањено око 6.000 цивила, од тога 2.700 деце, као и 5.173 војника и полицајаца, 25 особа се води као нестало.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката, онеспособљено 470 километара путева и 595 километара пруга. Оштећено је 14 аеродрома, 19 болница, 20 домова здравља, 18 дечјих вртића, 69 школа, 176 споменика културе и 44 моста, док је 38 разорено.
Коментари