Социјални радници на мети напада – могу ли се под претњама и притиском јавности донети објективне одлуке

Центар за социјални рад из Новог Сада саопштио је да ће троје малолетне деце бити враћено мајци Ани Михаљици, уз меру корективног надзора у трајању од три месеца. Истичу да је мајка обезбедила адекватне стамбене услове који гарантују безбедност и основну негу деце.

Директорка Центра за социјални рад у Апатину Николина Сучевић каже да нажалост измештање деце из породице није ретка појава.

“Измештање деце из породице се чини уколико се утврди да родитељ на било који начин злоупотребљава родитељско право које је садржано у Породичном закону или да занемарује чак та права и обавезе које су му дата тим законом”, додаје Сучевићева.

Указује да је изузимање деце из биолошке или примарне породице привремена мера, као и да оно само по себи никада није циљ.

“Дакле, смештање детета у установу за смештај деце и младих или у алтернативне облике збрињавања, односно хранитељске породице, никада само по себи није циљ, него је мера којом се обезбеђује породично-правна заштита и смештај деце до обезбеђивања услова, односно побољшања услова који се довели до тога да деца буду измештена”, објашњава Сучевићева.

На питање колико је тешко донети такву одлуку, наводи да се некада на врло пежоративан начин говори о послу социјалног радника.

“Посао социјалног радника је доста тежак, доста је сложен и јако је тешко бавити се проблематиком којом ви улазите у породице других и присутни сте у неким моментима када су људи најрањивији, када можда најмање желе да буду виђени и најмање желе да имају подршку. Сматрам да је то позив више него посао, да је то просто нешто чиме се бавимо у центрима за социјални рад због тога што осећамо дубоку потребу да помогнемо другима, као и да се тиме можете да бавити само ако сте дубоко алтруистични”, поручује Сучевићева.

Перић: Социјални радници се не осећају безбедно ни на послу ни у приватном животу

Социјални радници често су на мети напада – вербалних, али и физичких. Сандра Перић из Kоморе за социјални рад наводи да су ти напади честе појаве, као и да то никако није добро.

Коментарисала је и случај када су током протеста због деце Ане Михаљице учесници пробили заштитну ограду.

“Све одлуке које су донете под таквим притиском јавности, врло је дискутабилно да ли су објективне одлуке и на који начин и којим мотивима су донете. Тако да заиста када говоримо о нападима, генерално да се десио не само напад на стручне раднике, овде је био напад на институцију. Имали сте 100 грађана који су провалили капију институције и ушли у просторије”, наводи Перићева.

Дешавали су се и физички напади на социјалне раднике на радном месту.

“Стручни радници у центрима за социјални рад по закону имају статус службених лица. То с једне стране подразумева да они имају одређене бенефите, у смислу да су посебно заштићени, али то није увек тако. Они би требало да имају у односу на свој статус службених лица посебну заштиту, наравно и одређене одговорности које повлачи за собом сам тај статус службених лица. Генерално, већина центара за социјални рад нема обезбеђење. Нажалост, сведоци смо да и тамо где је било обезбеђење да су се такви напади дешавали”, објашњава Перићева.

Истиче и претње на друштвеним мрежама, које су у последње време све интензивније.

На питање да ли се социјални радници осећају сигурно на свом послу, Перићева каже наравно да не.

“Не осећамо се ни сигурно, ни безбедно. Што је најтрагичније од свега, стручни радници који раде сада тренутно у центрима за социјални рад не осећају се безбедно не само на свом радном месту, него и у свом приватном животу. С обзиром да се врло често износе подаци о њиховом пребивалишту, боравишту, подаци о њиховој деци, подаци о неким другим сродницима, износе се њихове породичне прилике, што никако није у реду. Некако су незаштићени не само у радној средини, него и у својој приватној сфери”, додаје Перићева.

Шта када грађани нису задовољни одлуком центра за социјални рад

С друге стране, често се корисници социјалних услуга жале да су понеки социјални радници корумпирани, да не доносе ваљано своје одлуке. Николина Сучевић напомиње да сваки грађанин који није задовољан исходом поступка има могућност на заштиту својих права у другостепеном поступку.

“Постоји другостепени орган коме изјављујете жалбу. Конкретно за центар за социјални рад другостепени орган је наше ресорно Министарство за социјалну заштиту. Такође, у Kомори социјалне заштите има и Етички одбор коме грађани могу да упуте примедбе у смислу не кршења закона, као када вам поступа другостепени орган, него у смислу неадекватности социјалног радника, односно стручног радника”, објашњава Сучевићева.

Перићева напомиње да у свакој професији има грешака, па и међу социјалним радницима.

“Дешава се и реакција другостепених органа, а све чешће се укључује и Заштитник грађана, да ли по натписима медија, па се покрећу поступци по службеној дужности, или када се директно грађани обраћају и користе и тај механизам", додаје Перићева.

Објаснила је и да је Етички одбор при Комори социјалне заштите један од механизама где се преиспитује да ли су стручни радници поступали у складу са кодексом професионалне етике.

Ниске плате, а велики број случајева

Сучевићева наводи да плате стручних радника у социјалној заштити спадају у ред просечних у Србији, између 80.000 и 90.000 динара.

"У центрима за социјални рад више од 90 одсто запослених чине високо образована стручна лица, а наравно сва друга лица која су запослена у центрима за социјални рад имају плате мање од тога кад говоримо о техничком особљу, рачуноводству, административно-техничка питања", додаје Сучевићева.

Перићева напомиње и да је проблем велики број случајева које води један социјални радник. "Па ја не знам и да ли могу да преброје људе", додаје.

Грађани се често жале да су спори при доношењу одлука, али Перићева напомиње да све оно што дође у центар за социјални рад не зависи само од њих.

"Значи, центар не може да функционише ако нема системе око њега који су функционални, односно систем здравствене заштите, образовања, правосуђа и тако даље. Тако да бројни поступци и одлуке о којима одлучује, које доноси центар за социјални рад, заправо зависе од других система. Зависи од мотивације корисника и колико он жели да учествује, а такође зависи од оптерећености послом стручних радника. Ако ви дневно добијете по 15-20 предмета који су сви хитни, а неки од њих и неодложни, а неодложно значи да сада оставите све и да одете на терен, тешко да можете да све одрадите брзином и на врло квалитетан начин", објашњава Перићева.