Управа за извршење кривичних санкција одбацује оптужбе у вези са смрћу затвореника у "Падинској скели"

У саопштењу се наглашава да је реч о "изузетно тешким и неодрживим оптужбама“, јер је свако сазнање и информација Управе документована и усмерена ка другим надлежним органима, што је, како се наводи, "све лако проверљиво".

Из Управе наводе да су они поступили у складу са Законом о извршењу кривичних санкција, који налаже да кад наступи смрт осуђене особе, о томе одмах обавесте полицију и надлежно тужилаштво, које је наложило обдукцију тела.

У саопштењу се додаје да Управа нема сазнања колико је обдукција трајала и који су резултати, док су, како тврде, доставили своја сазнања тужилаштву, односно да су четворица прекршајно кажњених особа повредили С. Б. од којих су тројица ухапшена због сумње да су извршили кривично дело тешко убиство.

Управа је одмах покренула дисциплинске поступке против седморо запослених због сумње да су починили тежу повреду радне дужности према Закону о државним службеницима.

Додаје се да се поступци воде против пет припадника Службе за обезбеђење и двоје запослених у Служби за здравствену заштиту.

Управа истиче да им је циљ да ефикасном унутрашњом контролом утврде све чињенице и одговорност запослених, а подсећају да је одмах у фебруару смењен и управник овог затвора.

Затвор контролисали омбудсман, невладине организације и форензички стручњаци

Напомиње се да су затвор у ненајављене посете долазили заштитник грађана, односно представници Националног механизма за превенцију тортуре (НПМ) 2018., 2021. и 2. фебруара ове године, два дана пре него што је прекршајно кажњени С.Б. преминуо.

Додаје се да на основу извештаја, током посета су представници НПМ разговарали са осуђеницима и нису примили ниједан навод о злостављању или тортури, како 2. фебруара, тако и током посета у којима су били и представници Комитета за људска права (Јуком), невладине организације Београдски центар за људска права и форензички стручњаци.

Српске затворе је у марту прошле године обишао и Европски комитет за спречавање мучења и нечовечних или понижавајућих казни или поступака (ЦПТ) који је у свом извештају навео да је "велика већина притвореника са којима је делегација разговарала, позитивно говорила о начину на који се према њима поступало од стране притворског особља, посебно кад је у питању Окружни затвор у Београду", који је и највећа притворска јединица у земљи.

Из Управе истичу да безбедност особа у казнено-поправним установама у Србији заузима високо приоритетно место у раду свих служби, а према извештајима Савета Европе годинама уназад се сврставају у ред сигурних и безбедних затвора, имајући у виду високу флуктуација људи у заводима.

Између 20.000 до 22.000 људи на годишњем нивоу бива примљено, односно отпуштено из завода.

Нагласили су да се у периоду од 2020. до 2023. године у заводима није десило ниједно убиство, а када се деси, Управа одмах упућује на терен службенике Одељења за инспекцију који обављају ванредни надзор, а где год је утврђена дисциплинска одговорност и тежа повреда радних дужности у складу са Законом о државним службеницима долази до примене законом предвиђених дисциплинских казни.

Истичу и да систем извршења кривичних санкција чине људи који професионално и посвећено обављају свој посао на основу јасних смерница и процедура свих служби од којих је свака упућена једна на другу, а да код овог случаја постоји основана сумња да су запослени учинили пропусте.

"Верујемо да је овај трагичан догађај унео узнемирење и неповерење јавности у наш рад и зато искрено жалимо, поготово јер годинама уназад радимо на едукацији која се односи на спречавање злостављања", наводи се у саопштењу.

Из Управе додају и да се континуирано организују обуке и усавршавања запослених у свим службама у сарадњи са међународним организацијама – Саветом Европе и ОЕБС-ом, а израђени су сви потребни приручници и смернице о поступањима у свим релевантним ситуацијама уз стављање хуманог извршења казне на прво место, због чега, како су нагласили, не желе да јавност стекне утисак да је овај изолован случај модел како њихов систем функционише, "јер то није ни приближно истини".

Особље прошло потребну обуку

У циљу превенције тортуре, нечовечног или понижавајућег поступања или кажњавања, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција континуирано спроводи основну и специјалистичку обуку у складу са наставним планом и програмом, наводи се у саопштењу и додаје да саставни део редовне обуке за припаднике службе за обезбеђење чини и упознавање са међународним конвенцијама, између осталог и са Конвенцијом против мучења и других свирепих, нехуманих и понижавајућих казни и поступака, као и са домаћим прописима који регулишу ту материју.

У току 2023. године, Центар за обуку и стручно оспособљавање Управе за извршење кривичних санкција реализовао је основну, допунску, стручну и континуирану обуку за припаднике службе за обезбеђење у заводима.

Управа је уз подршку Савета Европе и Мисије ОЕБС-а израдила три публикације у циљу превенције, истраге и документовања случајева тортуре у заводима, а прва публикација су Смернице о поступању запослених у случају навода о злостављању.

Циљ Смерница је да се истражити сваки случај који указује на евентуално злостављање, а односе се на испитивање уверљивих навода о злостављању, које може да упути било ко: осуђеник, адвокат, лекар, посетилац, али и на ситуацију када нико није изнео наводе о злостављању, већ постоје индиције које указују да је дошло до физичке или психичке тортуре.

Процедура у случајевима злостављања

У саопштењу се наводи да је сваки запослени који сазна или уочи знакове злостављања, дужан да то одмах пријави вођи смене и начелнику службе у којој ради, а лекар пријаву подноси директно управнику завода.

Пријава се подноси усмено, а службена белешка се сачињава до краја смене, док начелник службе који је обавештен и вођа смене, обавештавају управника завода.

"Управник завода одмах упућује евентуалну жртву на лекарски преглед, који не сме бити повезан са догађајем, који ће испитати случај у року од 72 часа од када је поднета усмена пријава и доставити извештај управнику о утврђеном чињеничном стању са прикупљеним доказима, на основу којих се покреће дисциплински поступак и обавештава надлежно тужилаштво", истичу из Управе.

Додају да се једнако испитују наводи о злостављању које је извршио запослени, као и наводно злостављање од другог затворника, с тим што се у овом другом случају мора испитати и да ли је службено лице предузело све потребне мере да до злостављања не дође.