Бољи услови лекарима, квалитетнија услуга пацијентима – Хитна помоћ добија ново рухо

Радови на реконструкцији објекта Хитне помоћи у Београду требало би да почну за месец дана, а да буду завршени за две године, најавио је председник привременог органа Београда Александар Шапић, који је са министрима и делегацијом Европске уније обишао Завод за ургентну медицину. Средства за реконтрукцију обезбеђена су донацијом Европске уније и кредитом ЕБРД-а.

Донацијом Европске уније од око 10 милиона евра и кредитом ЕБРД-а од пет милиона, комплекс Хитне помоћи у Београду, након реконструкције биће проширен, модернизован, енергетски ефикасан, а изнад свега биће побољшани услови за рад и пружање помоћи пацијентима, најављује Шапић.

"Изузетно је важна инвестиција. Нажалост, прошли смообјекат и признајем да ме је било срамота у којим условима људи раде, кол-центар и друге просторије. Надам се да ће, ако Бог да, за месец дана формално да почну радови, те да ће све у року бити завршено, као и да ћемо за једну до две године имати нови услован објекат, какав Београд заслужује", каже Шапић.

Уз најаву нових пројеката ЕБРД-а у области енергетске ефикасности, Матео Коланђели из те банке указује и на важност Хитне помоћи за све Београђане.

Шеф Делегације ЕУ у Србији Емануел Жиофре истиче значај институције која брине о хитној медицинској помоћи за више од 1,6 милиона становника престонице.

"Центар за ургентну медицину није обнављан од 1957. године. Више је него очигледно да мора да буде модернизован, те да има бољи објекат и услове за раднике да би могли да обављају свој и те како важан посао. Паралелно са тим, радићемо на подизању енергетске ефикасности" истакао је Жиофре.

Бољи услови и квалитетнија услуга

Циљ реконструкције, каже ресорна министарка, осим бољих услова за рад, јесте да се изгради центар за обуку лекара и модерни кол-центар за бржу и квалитетнију услугу.

"Омогућиће да моје колеге, медицинске сестре, техничари, сви који одржавају аутомобиле – јер без исправних нема ни Хитне помоћи, добију нормалне услове у којима ће моћи да раде. Постојећи услови нису нормални. Са друге стране, повећаће се значајно могућност за пријем позива – уместо садашњих неколицине, биће их преко 30, што ће омогућити и бољи одговор свих лекара", каже Даница Грујичић, министарка здравља у техничком мандату.

Нови објекат Хитне помоћи простираће се на осам хиљада квадратних метара, а према најавама биће изграђена пасарела, која ће штитити од буке и загађења здравствене објекте у близини.

Заводу за ургентну медицину Београд годишње се јави више од милион пацијената.