Жене у Србији образованије, али у просеку готово 9 одсто мање плаћене од колега

Ивана је мама, супруга, возач. И то професионални. Али не аутомобила, него, ни мање ни више - дампера. У руднику бакра и злата у Мајданпеку, уз колегиницу Наташу, "мушки" управља возилом високим 12 метара, на точковима од три метра, носивости чак 220 тона.

"Ово је један тежак и ризичан посао због услова рада, и захтева пуну пажњу, коннцентрацију и одговорност. Најтежи су временски услови, кад је киша кад је магла, среће смо имали ове године јер је зима била блага тако да смо се ту провукли", наводи Ивана Здравковић, возач у руднику "Зиђин Копер".

Са колегама је, каже, равноправна, и то у сектору у ком су, уз грађевину, разлике између мушкараца и жена највеће. Док жонглирају између деце, куће и посла, неретко и кад им се понуде, одбију руководеће позиције, на којима је тек свака трећа жена.

"Индекс друштвених норми је показао да половина испитаника и даље има предрасуду о женама на лидерским позицијама - политичким и бизнис, и сматрају да жене нису довољно добре иако ти стилови комуникације које жене данас уносе много више погодују потребама у бизнис и уопште у заједницама", каже Бранкица Јанковић, повереница за родну равноправност.  

Јаз најочигледнији у платама

Јаз је најочигледнији у платама. Иако су образованије, званична статистика каже да су жене и даље мање плаћене. Разлика је у просеку око 12.000 динара. И док је сваки други мушкарац спреман да о плати преговара, на тај корак усуди се тек седам од 100 жена.

"Други јаз највећи се појави након рођења првог детета и ту настаје тај синдром поломљних лествица када жена све позиције које је стекла радом може да изгуби зато што су и даље патријархалне норме јаке", указује Бранкица Јанковић, повереница за родну равноправност.

Један од могућих узрока разлика у плати економисти виде у такозваној казни за материнство.

"Истраживања показују да жене које имају деце и жене које немају деце значајно се разликују у платама. Жене које имају децу, кажњене су на тржишту рада са мањом платом. Када то упоредимо са мушкарцима који имају и немају децу таква разлика не постоји. Нама је потребно у финансијском најгорем случају 300 милиона евра годишње да би се у доброј мери решио положај мама на тржишту рада, да дам поређење то је око 30 до 35 километара ауто-пута", наводи Ненад Јевтовић са Института за развој и иновације.

Да би се дошло до веће равноправности, до 2026. и Србија мора да усвоји европску праксу. Циљ је да свака трећа жена буде на месту директора, да тате добију родитељско одсуство од бар 10 дана, да и старатељи имају флексибилан радни однос.