Које специјализације студенти медицине најчешће бирају и зашто је за доброг лекара важно правило 10.000 сати

Доктор Арсен Ристић наводи да је Министарство здравља последње две године спровело иницијативу и формирало комисију која је радила више од девет месеци на осавремењавању програма специјализација, али и на планирању нових грана, као и на отварању програма.

Указао је да се највеће промене тек очекују, као и да је на њима дуго рађено. Међу њима је и национални специјалистички испит.

“Оне ће укључити потпуно иновативни начин извођења наставе, селекције кандидата и један озбиљан пријемни испит. Са друге стране, квалитет наставе ће бити далеко већи него сада. Оно што је најважнија промена је национални специјалистички испит који ће се полагати на једном месту, четири пута годишње и већи део тежине тог испита ће бити у писменој форми. Тако да ће свака врста скраћене процедуре у припреми таквог озбиљног испита и свака врста пристрасности бити уклоњена”, поручује Ристић.

Какве су жеље студената – које специјализације су најатрактивније

На питање који лекари Србији недостају, али и да ли се то поклапа са жељама студената за специјализацијама, Ристић каже – делимично.

“Последњих година, не само код нас, већ и у свету, врло је велико интересовање студената медицине за оне гране, односно оне дисциплине, где можете комбиновати нешто што радите главом, размишљајући, нешто што радите својим рукама, укључујући хируршке и интервентне процедуре. Такве су гране, рецимо, офталмологија, ОРЛ, неке аспекти дерматовенерологије, пластичне хирургије. То су врло атрактивне гране”, објашњава Ристић.

Поручује да су оне атрактивне не само зато што отварају могућност рада у приватној пракси и додатне зараде, већ и зато што врло брзо можете помоћи пацијентима.

“Заиста можете за кратко време да помогнете болеснику уколико сте савладали оно што су основна знања и уколико сте савладали вештине које су у оквиру специјалистичких студија. Имате сатисфакцију да сте својим знањем са релативно малим напором до нечега стигли”, поручује Ристић.

Шта значи правило 10.000 сати у медицини

Ипак, напомиње, постоје гране које захтевају вишегодишњу едукацију и то су пре свега хируршке области – неурохирургија, кардиохирургија, васкуларна хирургија, као и да су оне врло комплексне.

“Осим теоријских знања, морате савладати вештине које су у неком делу и мануалне вештине. Потребан вам је таленат, то је нешто што се мора тестирати кроз време и зато те специјализације не могу кратко да трају. Неурохирургија траје шест година”, додаје Ристић.

Говорећи о томе колико година школовања је потребно да неко постане лекар специјалиста, Ристић каже да у медицини постоји правило 10.000 сати.

“Да бисте довели до озбиљног нивоа квалитета и научили процедуру тако да можете да едукујете друге и да сте у некој области заиста компетентни – то у овако озбиљним гранама траје око 10 година”, навео је Ристић.

"Усавршавање у медицини траје цео живот; ако престанете да учите, живите у прошлости"

Истиче и да није довољно само да формално неко постане специјалиста, односно да положи испит.

“То је наравно неопходан услов, али ваше усавршавање и усавршавање у медицини траје цео живот. Тога су наши студенти свесни. Уколико престанете да учите у некој фази бављања медицином, ви живите у прошлости и не можете да дате адекватну услугу, односно да адекватно бринете о својим болесницима”, рекао је Ристић.

Додаје да се за четири године промени негде око 30 одсто ставова, процедура, лекова у свакој од великих области медицине.

“Уколико сте престали да учите пре четири године, ви сада скоро једну трећину нових лекова, нових процедура, нових алгоритама у дијагностици и лечењу нећете знати”, наглашава Ристић.

У медицини је важно и искуство, а Ристић напомиње да студенти на Медицинском факултету имају прилику да уче од експерата у различитим областима, као и да су то водећи европски и светски стручњаци.

“Прилика да неко из неког малог места, рецимо из Србије или из региона, ми уписујемо кандидате из региона, имамо кандидате из иностранства, али прилика да учите од некога ко је водећи светски експерт у некој области, ко је писао интернационалне водиче, ко одржи стотине предавања по интернационалним састанцима, ко доводи врхунске експерте у нашу земљу, организује европске и светске конгресе код нас – то је заправо оно што чини атрактивном нашу школу, због чега имамо 4.000 специјализаната само на основним студијама”, наводи Ристић.

Има ли разлога за забринутост због одласка лекара у иностранство 

И иако се често говори о томе да велики број лекара, након завршетка школовања у Србији, одлази у иностранство, Ристић каже да је добро да одлазе и да се усавршавају, али да је присутан и тренд њиховог повратка.

“Ја сам, рецимо, провео три године у Немачкој. Велики број наших колега иде и треба да иде, али већина тих људи се вратила", додаје Ристић.

Каже да је Медицински факултет надлежан и за нострификације страних диплома, као и да примећују тренд да се враћају људи који су завршили специјалистичке студије у Америци, Шведској, Немачкој, а који траже да им се призна диплома, да се нострификује код нас, да би могли да се врате да раде.

"На почетку наших мандата, пре три године, тога је било мање. И то је један тренд који је врло охрабрујући, јер део тих људи који су провели неко време у врхунским светским центрима, жели овде сада да се врати, што је јако добро”, закључио је Ристић.