Објаве на друштвеним мрежама као траг полицији, грађани и анонимно могу да помогну у хапшењу

После објаве на друштвеним мрежама, полиција је крајем прошле недеље за само неколико сати привела човека осумњиченог да на Дорћолу напада жене. Међутим, поставља се питање да ли је за привођење осумњиченог довољна објава на друштвеним мережама.

Полиција реагује кад год дође до сазнања да постоји сумња да је учињено кривично дело, али и анонимна пријава грађана довољна је да се крене у проверу, исто као и објаве у медијима и на друштвеним мрежама.

"Друштвене мреже могу да буду савремен и важан извор информација, поготову због своје брзине и нецензурисаног садржаја. Са друге стране, могу да буду извор дезинформација и злоупотреба, као и да се надлежни органи непотребно узбуњују и користе капацитете када није неопходно", каже проф. др Младен Милошевић са београдског Факултета безбедности.

Методе провере

Рад на терену, анализа снимака са надзорних камера, испитивање сведока, неке методе се деценијама примењују, али се уводе и нове.

"Полиција има своје развијене стандарде поступања. Предузима и одређене доказне радње у складу са Закоником о кривичном поступку који може дефинитивно да утврди поузданост одређених тврдњи", објашњава Милошевић.

Према његовим речима, полиција мора да ангажује и људе на терену, те да користи доушнике и друге изворе информисања да би проверила информацију која долази из извора који није критички преиспитан.

Истрага

Иако полиција најчешће прва сазна за постојање неког кривичног дела, истрагу заправо води тужилаштво.

"Тренутни законски концепт је да истрагу води тужилаштво. Полиција прикупља одређене доказе. Кривична пријава по правилу креће тако што прва полиција сазна, која је дужна да обавести надлежног тужиоца. Тужилац тада управо даје полицији упутства, шта даље да ради", истиче адвокат Иван Станикић.

Када се прикупи довољно доказа, доноси се решење о отварању истраге.

"Истрагу даље спроводи тужилаштво, односно даје полицији налоге шта још треба да уради. Када тужилаштво сматра да има довољно доказа, подиже оптужницу или оптужни предлог. Суд фактички даље разрађује и испитује све доказе", наводи Станикић.

Окривљени и током истраге има право на адвоката. Може да га изабере сам или ће му бити додељен по службеној дужности.

У зависности од тога да ли постоји опасност од бекства, поновљеног кривичног дела или од утицаја на истрагу, окривљени се може задржати у притвору, најдуже шест месеци.