Пораст малолетничког насиља – спуштање старосне границе за кривичну одговорност ни(је) решење

Последњих недеља и месецима суочавамо се са догађајима које узнемиравају јавност. Различите су традиције у Европи и свету. Прича о спуштању прага за кривичну одговорности малолетника је легитимна, али се тиме не би постигло ништа, смaтрају Ивана Стевановић са Института за криминолошка и социолошка истраживања, и психолог Радмила Вулић Бојовић.

"То је важно питање, пре свега за кривичаре, али то питање захтева озбиљну дебату мултидисциплинарних стручњака. Само спуштање старосне границе није решење. Можда би требало озбиљна кривична дела третирати другачије у односу на крађу. Позиција детета које озбиљно нарушава живот и дело живог бића потпуно је другачија од детета које врши ситну крађу", сматра Радмила Вулић Бојовић.

Додаје да деца данас са 12 година знају много више него деца тог узраста пре 50 година, не само на нивоу информација, већ и садржаја који им не би били доступни у ранијим епохама. "Ви данас имате децу од десет година која су веома зрела, а имате децу од 15 која су потпуно незрела и несвесна последица које њихово понашање може да остави на друге људе", објашњава Вулић Бојовић.

"То је индивидуална карактеристика, али је сасвим извесно да деца данас функционишу и у психолошком и у понашајном смислу другачије него раније", сматра Вулић Бојовић.

Да је питање зрелости изузетно битно када је реч о кривично-правној одговорности, сагласна је и Ивана Стевановић.

"Зрелост у себи садржи различите компоненте, од емоционалне, календарске, физичке до социјалне зрелости. Због тога је и битно укључити стручњаке и системе који су дужни да дају одговор на ова питања. Што се тиче броја у односу на малолетнички криминалитет, он не бележи раст у цифрама. Економски криминалитет је у паду, али имамо широку лепезу различитих кривичних дела које малолетници чине. Оно што посебно брине је тај елемент насиља. Није довољно само спуштање старосне границе, јер то повлачи низ других озбиљних питања", каже Стевановић.

По породичном закону, наводи саговорница РТС-а, дете од десет година има обавезу учешћа у изјави да ли жели да остане са мајком или оцем после развода, али то се не узима здраво за готово, већ се разматра шта је најбоље за то дете и у његовом најбољем интересу.

"Трагични догађаји из маја прошле године ставили су нас у ситуацију да се суочимо са нечим што је до тада било незамисливо - да дете убија децу. Суочили смо се нечим што је за све било ново, и десет месеци касније нисмо сигурни да ли ће нам икада бити јасно шта се то догодило", рекла је Радмила Вулић Бојовић.

Када се дешавају такве ситуације, верује се да је најлакше посегнути за кривичним правом.

"Ја нисам неко ко верује да је кривично право једини начин и једино место које може да реши проблеме. Веома је важно да неке друге сегменте изостављамо, а друге правне сегменте укључимо у решавање ових проблема, а не само кривично право", сматра Ивана Стевановић са Института за криминолошка и социолошка истраживања.