Докторка Банко: Вакцинација спасава чак пет живота сваког минута, али ми смо у шуми дезинформација

Неке вирусе и бактерије познајемо, знамо како се преносе, знамо како и да се од њих заштитимо. Ипак, недовољан је обухват вакцинације. Докторка Ана Банко каже да су епидемије само врх леденог брега.

“Ми мало говоримо о превенцији и чини ми се када причамо и о вакцинама, па и о потенцијалној превенцији, заправо причамо само о последицама, односно болестима које они могу да спрече, а те болести не видимо. Дакле, врло често кажемо да је вакцина жртва сопственог успеха, јер када не видимо од чега нас она штити прибегавамо њеном избегавању, бар онда када родитељи немају довољно информација”, истиче Банко.

Указује да су родитељи заправо у шуми виртуелних дезинформација.

“Сто пута поновљена лаж постаје истина и ми смо врло пријемчиви да више пута поновљену дезинформацију прихватимо као информацију, а знамо да је много лакше заправо поверовати у некакве ненаучне информације, него разумети механизам на који делује вакцина или лек. Заправо општа јавност не мора да разуме све те механизме ако, а ту је сада заправо највећи проблем, има поверења у оно што наука каже”, наводи Банко.

А наука каже да против одређених болести вакцина може да нас заштити. На питање шта као држава и друштво можемо да урадимо да се повећа обухват вакцинације, Банко каже да Србија није изолован случај.

“Постоји више земаља које се сусрећу са овим последицама. Мале богиње су врло контагиозно вирусно обољење, јако се лако преносе и врло су опасне не само по невакцинисану децу, већ по децу која не могу да се вакцинишу”, додаје Банко.

"Од 2000. и 2018. године вакцинацијом спасено између 25 и 30 милиона живота"

Напомиње и да је у периоду између 2000. и 2018. године вакцинацијом спасено између 25 и 30 милиона живота од последица малих богиња.

“Вакцинација која се примењује у данашње време, не само против малих богиња, већ и других инфективних агенаса, спасава чак пет живота сваког минута. Дакле, ми не видимо последице и мислим да морамо да се вратимо заправо на критичко размишљање. Подсетила бих да сви алгоритми који су око нас у виртуалном свету, мобилним телефонима, интернету заправо нам сугеришу на оно што потражујемо. Дакле, ако будемо пасивно чекали да нас те информације и дезинформације заслепе, онда ћемо вероватно у њих почети да верујемо. Хајде да постанемо сви активни претраживачи, дакле да сами претражујемо, проверавамо чињенице, бар на оним изворима у које имамо поверење”, поручује Банко.

"Парадокс да постоји вакцина против ХПВ-а, а земља смо са највишом стопом смртности од рака грлића материце"

Указује и да постоји између 25 и 30 болести које се могу спречити вакцинацијом.

“Није то једна, две или три. Једна од препоручених вакцина у нашој земљи јесте вакцина против карцинома грлића материце, али карцинома вулве, вагине, пениса, главе и врата, дакле то спречава ХПВ вакцина. И она није нова, она постоји скоро две деценије у свету и све земље које дугорочно примењују, заправо су дошли до ситуације у којима говоре о елиминацији карцинома грлића материце у популацији. Али наша земља је у тим болестима рекордер према стопи морталитета и морбидитета. У преводу, две жене данас ће изгубити живот од ове болести, а парадоксално то је болест која је могла бити спречена”, упозорава Банко.

У Србији је око 30.000 деце од 9 до 19 година примило две или три дозе ХПВ вакцине, што није довољно.

“Заправо родитељи нису довољно информисани и не знају да је вероватноћа да дете дође у контакт са ХПВ-ом скоро 100 одсто у сексуално активном периоду живота и да не постоји ниједан други начин да ову инфекцију спречимо осим вакцинацијом”, нагласила је Банко.