Зашто инвеститори добијају грађевинско земљиште на поклон

Пре четири месеца компанија "Атлантик Штарк" предала је захтев за конверзију, како би се у Катастру непокретности уписала као власник земљишта. Потврду о власништву су, кажу, добили, што им је био услов за добијање грађевинске дозволе.

 "Захваљујући власништву стекли су се услови које ми до тог момента нисмо имали и нисмо били у могућности да било шта градимо на тој парцели. Оно што сада можемо и што сада радимо у току је пројектовање, комплетан грађевинско и машинско технолошки пројекат, на основу којег ћемо ми кренути у исходовање дозволе за градњу", истиче Марко Абрамовић, генерални директор "Атлантик Штарка".

Право на конверзију за 5.000 локација

У Агенцији за просторно планирање и урбанизам кажу да захтеви за стицање права конверзије стижу из целе земље, а потврду о власништву морају да им издају у року од осам дана.

Реч је о 5.000 локација, односно привредних субјеката који су имали једну врсту ограничења у располагању имовином.

"Када је уписано право коришћења погледамо који је удео и сразмерно том уделу издајемо потврду и дајемо налог у катастру да се изврши упис права својине. Уколико постоји неки спор, то су све неки претходни захтеви које је потребно решити како би се стекли услови за конверзију, објашњава Ђорђе Милић из Агенције за просторно планирање и урбанизам Србије.

У Агенцији наглашавају да подносиоци захтева нису у обавези да доставе информације шта ће градити на тим парцелама. Управо је то спорно за стручну јавност која, као пример, наводи локацију која је више од 20 година напуштена.

"Суштина је да нису имали право градње, нити једно озбиљно право на земљишту. Изменама Закона о планирању и изградњи омогућено је да сва права која су стекли, добили су без икакве надокнаде, што је катастрофално за Србију, јер се ради о поклону државе у корист одређених повлашћених појединаца", указује Миле Антић из Мреже за реституцију.

Купили фабрике - добили грађевинско земљиште

Оваква одлука, према речима Данијеле Рабреновић, архитекте из Пројектног бироа, представља практично тачку на процесу приватизације, јер су на овај начин инвеститори који су купили фабрике дошли до јефтиног грађевинског земљишта.

"Заправо, земљиште их сад кошта, захваљујући оваквој одлуци, нула динара. Ако бисмо посматрали то с инвестиционе стране, дакле, њихова улагања су у старту мања за вредности земљишта. Они немају потребе да плате локацији да расељавају људе у односу на некога ко гради самостално или ко купује локацију. Могу само да сруше те фабрике које су постојале и да наставе да граде", наводи Рабреновићева.

Грађевинци указују и на још један проблем конверзије - не постоје прецизни подаци о величини парцела на које би се закон примењивао, о власништву ни о начину на који су се парцеле куповале.