Родитеље који одбију вакцинацију деце (не) чека казна – да ли су закон и пракса у раскораку

Од почетка године регистровано је више од 400 случајева великог кашља. Ових дана потврђено је да су малим богињама заражене четири особе. Све то је, кажу лекари, резултат избегавања вакцинације. Иако по закону родитеље који одбију да вакцинишу дете – чека казна, мало је оних који је заиста и добију.

Давно заборављена болест, велики кашаљ, пуни ординације последњих месеци. Однела је животе петоро деце. Лекари кажу да смо на прагу епидемије и подсећају - вакцинација је законом обавезна. Прима се поливалентна вакцина.

"Ацелуларни облик се прима за бордателу пертусис, који изазива велики кашаљ, од другог месеца у три дозе у првој години живота, значи између другог и шестог месеца живота и прва ревакцинација у другој години живота и трећа, односно друга ревакцинација пре поласка у школу, значи у седмој години живота", рекла је др Снежана Рсовац, пулмолог са Дечје клинике у Тиршовој.

Осим великог кашља и морбила, вакцинација деце обавезна је против још девет болести. Између осталог - против туберкулозе, дечје парализе, хепатитиса Б.

У Институту "Батут" кажу да колективни имунитет на нивоу земље постоји само за туберкулозу, а за све остале болести да је обухват вакцинације недовољан - испод 95 процената. Зато се проверавају картони вакцинације у домовима здравља.

У Нишу кажу да је ММР вакцину прошле године примило само 80 одсто деце.

"Благовременост давања вакцине није добра, износи само 30 посто од 13. до 15. месеца. Ми то евидентирамо у картону, ту записујемо чак имамо и изјаве које родитељи потписују ако не желе да вакцинишу своје дете, а нема контраиндикација, онда захтевамо да се родитељ потпише", навела је др Биљана Марковић, педијатар Дома здравља у Нишу.

Онда је педијатар дужан да то пријави инспекцији Министарства здравља, која покреће прекршајни поступак.

Свака четврта пресуда осуђујућа

Од 2020. године нешто више од 240 стигло је до Прекршајног суда у Београду. Тек свака четврта пресуда била је осуђујућа.

"У 23 судска предмета изречене су новчане казне од 5.000 до 60.000 динара. У 25 изречена је само опомена. У девет, осуђујућа пресуда преиначена је у решење о обустави поступка, док је у једном судском предмету осуђујућа пресуда преиначена у ослобађајућу", саопштили су из Прекршајног суда у Београду.

Ако родитељ не плати казну, прекршајни суд има две могућности – да новчану преиначи у затворску казну или да донесе решење о заплени дела зараде.

Kолико родитеља је тако кажњено, не зна се. Судећи по ширењу готово искорењених болести – недовољно.