Читај ми!

Србија слави Дан државности; Вучић: Данас су нам потребни Карађорђева храброст и Милошева мудрост

Србија обележава Дан државности – у знак сећања на 15. фебруар 1804. године, када је подигнут Први српски устанак и Сретење 1835. године, када је донет Сретењски устав. Овај дан као државни празник слави се од 2002. године. Борба за слободу српског народа и даље траје, поручено са централне церемоније у Орашцу. Председник Србије Александар Вучић на Андрићевом венцу уручио је одликовања заслужним појединцима и институцијама. Потребно нам је да чувамо мир, да будемо мудри, али једна ствар нема цену, а то је слобода Србије, поручио је Вучић.

Србија слави Дан државности; Вучић: Данас су нам потребни Карађорђева храброст и Милошева мудрост Србија слави Дан државности; Вучић: Данас су нам потребни Карађорђева храброст и Милошева мудрост

У знак сећања на обнову српске државности почетком 19. века, односно зачетак модерне српске државе Србија обележава Дан државности - Сретење.

На Сретење 1804. године, пре 220 година, група истакнутих српских првака са простора тадашњег Београдског пашалука, званично Смедеревског санџака, изабрала је Kарађорђа, Ђорђа Петровића, за вожда, предводника.

Била је то добро промишљена одлука због чињенице да је Карађорђе поседовао не само личне квалитете, одлучност и чврстину, већ и ратно искуство у склопу аустријских фрајкора 1788–1791.

Његов избор извесно је био и последица сасвим особеног угледа који је уживао. Важио је за жустрог, предузимљивог, оштрог и одлучног, али и човека бритке памети. Био је такође вешт трговац, стоком. Претежни извор знатнијих прихода оновремених Срба са простора Београдског пашалука био је извоз стоке у Аустрију.

Било је познато и да не трпи непослушност, да је каткад прек, па и да лако потеже оружје.

На збору у Марићевића јарузи код Орашца, у средишту Шумадије одлучено је да се подигне буна против дахија, четворице самовољних господара у београдском пашалуку. Њихов положај заправо није био легалан ни са становишта власти на Босфору, али је углавном невољно толерисан.

Сеча кнезова

Непосредан повод био је терор дахија познат као Сеча кнезова, уклањање виђенијих и предузимљивијих међу Србима.

Терор дахија је тада уместо да спута бунтовност Срба заправо ненадано довео до распламсавања буне. Они су претходно 1801. године убили београдског пашу, да би се самовоља потом увећавала до почетка устанка 1804.

Под вођством Карађорђа устаници су убрзо ослободили већи део пашалука. Буна је најпре захватила крајеве западно од Колубаре, Шумадију, потом Поморавље, Подриње, одакле су буна надаље ширила према југу.

Kада је њихов положај постао немогућ, а пад Београда био надомак, дахије су покушале бег низ Дунав. Посекао их је војвода Миленко Стојковић, јула 1804, на дунавском острву Ада Kале, у Ђердапу. Одстрањивање дахија догодило се уз подршку представника легитимних власти на Босфору.

У првој фази устанка битан момент био је Бој на Иванковцу, код Ћуприје, августа 1805. када су устаници потукли војску Хафиз-паше, новопостављеног челника Београдског пашалука, који је у потпуности ослобођен 1807. године. Исход Првог српског устанка одредио је мир Русије и Турске потписан у Букурешту 1812. године.

Русија се тада, суочена са Наполеоновом инвазијом, окреће рату против Француза и широке коалиције коју су они предводили.

Турска је Kарађорђев устанак угушила 1813. Уследио је егозодус устаничких првака, и самог Kарађорђа, потуцање "од немила до недрага" по Аустрији и Русији.

У Србији, Турци у то време спроводе страховит, неописив терор.

Пошто намера примиривања устаника ауторитетом Бећир паше, из Босне, није донела резултате, Султан на Србе шаље Хафиз пашу. Био је то преломни момент, јер од његовог пораза на Иванковцу, постаје несумњиво да су Срби у устанку против турске власти уопште.

Уследила је Хаџи Проданова буна 1814, и Други српски устанак априла 1815. године, на Цвети, у Такову.

Први и Други српски устанак 1804. и 1815. године, поступно су довели до образовања нововековне српске државе. Велики немачки историчар Леополд Ранке назвао је тај период – Српска револуција.

Такође, Српском револуцијом започиње и процес ослобађања хришћанских народа Југоисточне Европе од Турске. Устанак Грка 1821. уследио је по српском узору.

Борба Срба за независност, започета Карађорђевом буном на Сретење 1804. године, успешно је окончана деценијама потом, поред другог захваљујући мудрости и вештини књаза Милоша Обреновића.

Карађорђе је током Првог српског устанка (1804–1813), у склопу обнове српске државности, између осталог устројио и низ важних институција, непходних за поступно обликовање државног устројства, почев од хералдичких знамења, па до Велике школе, највише заслугом Доситеја Обрадовића, првог министра (попечитеља) просвете обновљене Србије, што се узима као далеки зачетак данашњег Универзитета у Београду.

Први Устав Кнежевине Србије

Сретење је одабрано за Дан државности Србије и због чињенице да је 1835, на тај дан, у Крагујевцу, донет први Устав Кнежевине Србије, назван – Сретењски. Формални назив је тада заправо био Књажество.

Његов творац Димитрије Давидовић израдио га је по узору на француска уставна решења из 1791, 1814. и 1830, као и устав новообразоване Белгије из 1831. Давидовић је творац и термина – устав. Претходно је кориштен термин – конституција, чему је уосталом придавано магловито значење.

Давидовић је устројио законско решење по највишим стандардима оновременог поимања политичких слобода, али сасвим непримерено приликама у којима се тадашња вазална Србија налазила. Између осталог, у то време, ни Аустријско царство, ни Турска, ни Русија, нису имале уставе. Управо те земље извршиле су притисак да се од Сретењског устава одустане.

На снази био само 55 дана

Устројен по узору на најслободоумнија уставна решења оновременог света, попут Француске, односно Белгије, Давидовићев устав, иако усвојен, остао је формално на снази свега 55 дана.

Сретењски устав био је подељен на 14 поглавља, и садржао је 142 члана.

Предвиђао је пуну поделу власти на законодавну, судску и извршну. Замишљено је да књаз и Совјет деле извршну власт. Веома важно, Устав је прокламовао личну неприкосновеност, слободу кретања, занимања, пуну правну равноправност свих грађана. Феудални односи су сасвим одбачени, као и ропство.

Поређења ради, у Хабзбуршкој Монархији феудални односи су били на снази, већим делом, до револуционарне 1848/49, у Русији до 1861. Његов творац Димитрије Давидовић био је знаменити новинар, дипломата, министар.

Устав који је написао, у поређењу са уставима европских земаља тог времена, био је крајње слободоуман. Осим ретких изузетака попут Француске, Белгије, или САД. Кнежевина и Краљевина Србија имала је потом више различитих уставних решења: 1838, 1869, 1888, 1901. и 1903. године.

петак, 22. новембар 2024.
0° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње