Лете фотеље, пикавци и отпаци од ручка - могу ли казне да спрече станаре да бацају ђубре кроз прозор

Баце кроз прозор стана опушак од цигарете па запале комшији завесу. Штапићи за уши, влажне марамице и остаци ручка заврше на травњаку испред зграде. Поједини станари су кроз прозор избацивали чак фотеље и кревете, препричавају професионални управници.

У Улици Матице српске у Миријеву слична ситуација, кажу станари.

"Некад се дешава да се затекне неко ђубре и понеки предмет као нека флаша. Трудимо се да ако приметимо ко то ради да га упозоримо, не знам ни коме би се требало обратити када се то деси", навео је један станар.

Прво треба да се обрате управнику, који позива комуналну инспекцију. Међутим, управници кажу да је најбоље да станари проблем са комшијом покушају сами да реше.

У појединим зградама је на улазним вратима обавештење којим се неки станари моле да не бацају смеће кроз прозор. Лети је то редовна појава, па грађани готово једном дневно зову управнике.

"Kонтактира се комунална милиција и инспекција на општини. Професионални упраник подноси пријаву, ми ако знамо ко је, поштом пошаљемо опомену да то не ради, а након тога иде пријава инспекцији", рекао је Бојан Николић, председник Удружења професионалних управника.

Са проблемом се сусрећу станари на Новом Београду и Вождовцу, али и у центру града

Они који живе у новобеоградским блоковима добро су упознати са овим проблемом, као и на Вождовцу. У централним деловима града слична слика. Простор између вишеспратница често је затрпан смећем.

"Често се дешава да рецимо на два, три месеца морамо да чистимо овај део, тј. ангажујемо агенцију за чишћење да очисти то. Они су велика мањина, али постоје ти станари који бацају смеће, а онда је проблем што буџет стамбене заједнице мора да покрива тј. плаћа трошкове чишћења тог смећа", навео је Сергеј Божовић, професионални управник.

Питање је и ко је крив ако настане штета приликом бацања смећа кроз прозор.

"Уколико се не зна ко је, а не дај боже неко буде повређен, особа та може да тражи одштету од стамбене заједнице и она је одговорна уколико се не зна ко је бацио нешто", навео је Бојан Николић.

Агенције за чишћење услугу наплаћују око пет хиљада динара, што годишње стамбену заједницу кошта око 300 евра. Из Kомуналне инспекције нису нам послали никакав одговор на ову тему.

Kазне су од 5.000 до 50.000 динара. Међутим, починилац се може казнити само уколико га комунални инспектор затекне како то ради.

Зато поједини управници предлажу видео-надзор као решење, али поставља се питање да ли заиста само камере и строже казне могу да промене свест појединаца.