Завршна фаза реституције у Србији - шта је спорно у исељењу београдског Музеја аутомобила

Јавност је прошлог четвртка била затечена сазнањем да се београдски Музеј аутомобила исељава из зграде у Улици Мајке Јевросиме 30, односно да се вредни аутомобили из колекције сада налазе на бројним локацијама у граду. Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је за РТС да је за њега изненађење било то што се закупац тек сада иселио. Реституција у целој земљи је у завршној фази, а зграда у којој се налазио Музеј враћена је реституцијом старим власницима још пре десет година.

На основу Закона о реституцији, зграда Музеја аутомобила у Улици мајке Јевросиме у Београду враћена је власницима, а колекција олдтајмера премештена је на неколико локација у граду.

Директор Агенције за реституцију Страхиња Секулић рекао је да исељење музеја за њега није било изненађење, јер је одлука о враћању зграде власницима донета 2015. године, када је и објављена у медијима.

Та одлука је 2017. постала правоснажна, након одлука другостепеног органа и суда.

"Три године је рок по закону да закупац остане у простору, уколико се у међувремену не договоре. Тако да, за мене је било изненађење кад сам схватио да је тек сад то окончано. Власници су на крају дошли до своје имовине, а ја сам уверен да та вредна збирка аутомобила неће завршити на улици", рекао је Секулић.

Како смо сазнали, Министарство културе, Музеј науке и технике и Музеј аутомобила заједно траже решење за трајни излагачки простор за очување ове вредне и значајне збирке.

За годину дана враћено 100 објеката

Говорећи о реситуцији у целој земљи, Секулић указује да је у току завршна фаза.

Прошле године је враћено око 100 објеката у Србији, у односу на 8.000, колико је враћано досад.

“Кад људи схвате да се закон дословно и бескомпромисно спроводи, да оно што је написано у закону, да ће бити спроведено у дело, онда не може бити отпора. А друго, и фер су одредбе закона самог, тако да људи ипак, на крају, не претрпе штету”, рекао је Секулић гостујући у Београдској хроници.

Када је реч о пољопривредном земљишту, реституцијом се враћа државно, а не туђе приватно земљиште.

“Значајан број људи којима је враћена земља, су они који и обрађују земљиште, један део није, али већина су они који су заправо проширили производњу, унапредили. Ми смо применили низ правно-техничких мера да спречимо распарчавање земљишта. То није било лако, али смо тај задатак ставили од самог почетка, да бисмо избегли лоше праксе земаља које су спроводиле реституцију пољопривредног земљишта”, рекао је Секулић.

Цело гостовање Страхиње Секулића можете погледати у видеу на почетку текста.