Нова уредба ЕУ – ко поправи уређај добија продужење гаранције још годину дана

Прошле године потрошачи у Србији највише су се жалили на обућу, а од електронских уређаја на мобилне телефоне. Сложни су у оцени – најспорије и најтеже иде са рекламацијама електричних уређаја.

"Веш-машину, фрижидер и замрзивач смо узели, нећу да рекламирам фирму, и када је истекла гаранција цркла је веш-машина после три дана", каже један суграђанин.

И други су сагласни да било који уређај траје колико и гаранција.

"Купила сам бојлер, имала гаранцију, звала сам, кад год су дошли – ништа те гаранције не важе, можеш и да не узмеш", објашњава једна суграђанка.

И сервисери кажу – највећи проблем је набавка резервних делова, па се поправка одужи. Уз то су скупи, а на тржишту је и много робе лошег квалитета.

"Завршимо посао па после чекамо да нам стигне резервни део и да наплатимо услугу. Има ту пар случајева где се у првих месец дана десио квар. Човек инсистира на замени уређаја, централни сервис избегава одговорност. Тако да је ситуација прилично натегнута", каже Братислав Јовановић, сервисер беле технике из Прокупља.

Нова директива Европске уније требало би да омогући не само бржу поправку, већ и исплативију од куповине нових електричних и електронских уређаја. Предвиђено је да на истој платформи буду: произвођачи, трговци, сервисери и потрошачи – како би поправка била што повољнија.

"Циљ ове директиве је 'право на поправку'. Потрошачи у Европској унији су у 77 процената, у великом броју испитаника, одговорили да би радије поправили телефон него купили нови. Овде говоримо и о нечему што се зове кућни буџет. Зашто бисте због неког малог квара били принуђени да баците уређај или је скупа оправка или неће да га поправе", наводи Зоран Николић, потпредседник Националне организације потрошача Србије.

Новим прописима, Брисел жели да више ангажује потрошаче у борби против климатских промена и гомилања електронског отпада.