Кад брзина одлучује о животу и смрти – зашто су нам потребне екипе хитне помоћи на мотоциклу

Када је Душко Антељ пре 11 година доживео тешку саобраћајну незгоду на Авалском путу, имао је вишеструке преломе, а нога и рука биле су му покидане. Имао је 33 године, био је на мотору, и ударио га је аутомобил. Прва која је стигла на место несреће била је тада експериментална прва помоћ на мотоциклу.

Душко истиче да је пресудна била управо та прва тријажа, односно прва помоћ коју су могли да му укажу за веома кратко време, управо због тога што су брзо стигли на место несреће.

"У мом случају дефинитивно је био диференцијатор између живота и смрти, пошто су повреде биле јако тешке губио сам јако пуно крви и та прва тријажа била је прва помоћ која је стабилизовала стање моје до доласка комбија хитне помоћи“, каже Душко Антељ.

Душко је тада изгубио два и по литра крви. Верује да је преживео само захваљујући помоћи која је брзо стигла мотоциклом - јединим коришћеним у Хитној помоћи у Србији и то четири године - до 2014.

Сваки минут пресудан за преживљавање

Др Сандро Копиловић, специјалиста Ургентне медицине из Новог Сада, наглашава да што се пре помоћ стигне до пацијента који је у срчаном застоју, то су му веће шансе да ће да преживи.

Указује да је позната медицинска чињеница је да при престанку срчаног рада сваки следећи минут носи десет одсто шанси мање за преживљавање.

"То значи да су после пет минута шансе за преживљавање 50 посто, после седам су 30, а када прође 30 минута шансе за преживљавање су практично нула. Наше екипе највећи проблем имају у саобраћају, да дођемо до људи који су у срчаном застоју или су критично повређени или оболели, тако да је неопходно наћи нека нова средства и нове начине да се до пацијента стиже брже“, објашњава др Копиловић.

Дамир Окановић из Комитета за безбедност саобраћаја наводи да је употреба мотоцикла за хитну медицинску помоћ у Београду показала да, када се шаље на место хитности истовремно кад и комби, у просеку стиже 4 минута и 40 секунди пре четвороточкаша.

"То је веома значајно време. У пракси је то изгледало тако што се у истовремено упућивао на лице места и мотоцикл и комби, и мотоцикл је стизао пре комбија. Екипа са мотоцикла је указивала основну потпору повређенима, зауставе крварење, завију, превију све што треба и када комби дође, тај повређени је одмах спреман за транспорт“, истиче Окановић.

Мотоцикли 50 одсто бржи од кола хитне помоћи

Готово сви у Европи имају службу хитне медицинске помоћи на мотоциклима. На Балкану, та врста хитне службе постоји у Хрватској, Босни и Херцеговини и Словенији.

Сви као предност истичу брзину, али и кадар који је истовремено обучен за вожњу мотоциклом и пружање прве хитне помоћи.

"Сви имамо пуно знања, можемо се снаћи да радимо сами. Нико није лекар, ми смо сви медицински техничари са факултетом, дипломирани медицински техничари“, објашњава магистар здравствених наука из Словеније Марко Куковец и указује да је мотоцикл око 50 одсто бржи од кола хитне помоћи.

Национална стратегија безбедности саобраћаја на путевима, коју је Влада усвојила прошле године, одређује да време доласка на лице места саобраћајне незгоде хитне медицинске помоћи у урбаним подручјима 8, а ван 15 минута. Закључено је да има начина да се хитна помоћ убрза.

Словеначко искуство показује да је, на пример, успешност реанимације за осам одсто већа у случајевима када до повређених прва стигне помоћ на мотоциклу.