Шта је показао попис пољопривреде – мање газдинстава, више правних лица

Мед и млеко за које је задужена пољопривреда и даље теку, али судећи према резултатима пописа, све спорије. Бар када се упореде са анкетом из 2018. и пописом од пре десет година.

Газдинства су све мања, у просеку обрађују по 6,4 хектара, гаје једну краву, пет свиња, три овце. Мед је и једина ставка где је забележен раст у односу на пре пет година и то 38 одсто – па сад свако домаћинство у просеку има три кошнице.

"Расположиво земљиште, као што видите, значи, то је укупно расположиво земљиште и такво земљиште у укупном износу је 21,3 одсто мање него у анкети из 2018. године", рекао је Миладин Ковачевић, директор Републичког завода за статистику.

Просечна старост домаћина смањила се на 60 година. Оранице и баште чине две трећине коришћеног земљишта, а остало ливаде и воћњаци.

Десет одсто мање газдинстава у односу на 2018.

Укупан број газдинстава је 508.365. У поређењу са анкетом из 2018. десет посто их је мање.

"По регионима, у Београду смањила су се газдинства за 12,4 процента, у Војводини 12 процената, у региону Шумадије и западне Србије 7,5 процената и региону јужне и источне Србије 12 процената", навела је Драгана Марковић, заменица директора Републичког завода за статистику.

Међутим, порастао је број правних лица која се доминантно баве пољопривредом на 2 400. Попис је финансиран из републичког буџета и претприступних фондова Европске уније по стандардима УН.

"Попис је за државу битан за планирање аграрне политике, али и за произвођаче, како би знали какво је стање на тржишту и који су трендови. Такође како да лакше пласирају производе у малопродаји јер немају сви исте количине робе", рекао је Мартин Клауке.

Највише се извозе кукуруз, пшеница и индустријско биље

Захваљујући доброј години, пољопривреда је протекле године забележила раст од девет одсто уз повећање извоза. Главни извозни производи чинили су кукуруз, пшеница, индустријско биље, што је било на историјском максимуму.

"Производња меда сада представља пропуливну грану али то никако не значи да ми треба да престанемо да гајимо краве или да гајимо свиње и тако даље јер безобзира на тај тренд који је сада или опадајући или стагнантни јер то је велика производња која подржава извоз, а нарочито прехрамбену индустрију", додао је Ковачевић.

У октобру и децембру на терену је било више од 3.000 пописивача, обишли су 740.000 газдинстава.

У просеку су зарадили по 57.000 динара, а куриозитет је да је једна вредна пописивачица из Шумадије зарадила више од 450.000 динара.