Анита и Урош имају деветоро деце – викендицу претворили у дом, па се из Београда преселили на село

Породица Тошић у време пандемије одлучила је да се из Београда трајно пресели у село Кремна. Викендицу су претворили у дом за њих једанест.

"Био сам голман. Покојни тата је говорио да сам хтео да имам фудбалски тим, али да сам стигао само до голмана. Сад смо један мали фудбалски тим, православни. Дамјан, Козма, Милица, Касијана, Урошица, Максим, Софија, Нектарије и Емилија. Ово је највеће богатство", прича отац Урош Тошић.

Мајка Анита Тошић каже да, када су били млађи, било је теже, али да је лакше када су порасли.

Најстарији син Дамјан наводи да је млађе чувао, пазио, успављивао и пресвлачио. "Као најстарији све сам прошао. Сада имам и помоћ, имам и замену", истиче Дамјан

Ћерака Касијана Тошић препричава како изгледа јутро у њиховој кући. "Доручак, прво поставимо сто, па после судови и расклањање", каже Касијана.

Милица Тошић наводи да је увек занимљиво, буде и хаоса и гужве док трајање спремање, али кашњења.

Детињство на селу

Најстарији и најмлађи чланови велике породице Тошић не крију задовољство што живе у крају које красе природне лепоте.

"И у школи имам баш добре другаре", прича Нектарије Тошић. Максим Тошић истиче да играју фудбал, док је Софији занимљиво санкање и снег.

Козма Тошић пак каже да му не пада на памет да се селе из села.

"Мајкама би значила пензија"

Због подизања деце, Анита није могла да се запосли, па су подизали породицу највише захваљујући Урошевим приходима, као фудбалског радника.

"Мајке које имају више од петоро деце, а немају помоћ, значила би им пензија", наглашава Анита.

Урош Тошић истиче да брзо прођу године уз децу када породица нема здравствених проблема.

Анита и Урош тврде да нису дефинитивно закључили број укућана. За себе кажу да су модерна православна породица, у којој деца одрастају уз молитве, игрице на компјутеру и све што чини срећним детињство.