Зачарани круг жртава породичног насиља – страх, стид, неповерење у институције

Некада прођу и деценије пре него што се жене осмеле да напусте насилника. А онда и када га пријаве често одустају од судског гоњења, а многе се врате насилнику.

"Насилници често умеју да буду изузетно манипулативни и сналажљиви, користе своја приватна познанства да би добијали различите потврде и налазе и онда се то одлаже. Мени је требало скоро годину дана да схватим да сам уопште трпела насиље. Јер, ви стално налазите нека оправдања за све поступке", наводи једна од жртава насиља.

Без прихода и имовине

Вештачење о насиљу кошта минимум 60.000 динара, кажу у Удружењу "Хајр", а то већина жртава не може да плати. Многе су без прихода и имовине.

"Три питања ми те велике фирме поставе, то су - како ће она да дође до посла, да ли је она психички способна и ко ће њој да чува децу. Тако да не може ни да нађе посао, а да би се она судила даље. Жртвама је требало на пример 10 година да изађу из насиља, сад им треба 10 година да се боре за своју правду. Зато што судство толико дуго траје", истиче Хајрија Рамадани из Удружења жртава насиља "Хајр".

Одустајање од суђења и када се покрене процес

Нина Митић, помоћница министра за људска и мањинска права, каже да жртве породичног насиља често одустају од суђења.
"Не можемо да дозволимо да неко ко је починилац насиља, где се пријави насиље, где се креће процесуирање, често смо сведоци да тај насилник буде пуштен. Мора се наћи начин или задржавање насилника, помоћ, оснаживања жртве. Онда долазимо до тога да, када дође до поступка пријављивања, дакле до тужиоца, до суђења – жртва одустаје. Огроман је проценат одустајања", наводи Митићева.

Статистика показује да од укупног броја убијених жена више од 80 одсто њих није пријављивало насилника због страха, стида, неповерења у институције.