Поверење – кључна реч за стручњаке који помажу деци жртвама насиља

Колико деце у Србији трпи насиље? О томе се не води прецизна евиденција. У нишко Саветовалиште за децу жртве насиља, за три месеца, осморо их је у пратњи родитеља дошло по помоћ.

Према подацима тамошњег Центра за социјални рад, током године се пријави око 200 случајева насиља над децом – званично.

Психолог Бранка Тишма каже да је врло важно како ће се пружити подршка и породици да изађе на крај са тим да је њихово дете било изложено насиље.

"Када се дешава породично насиље, тек онда је јако важно да се укључе различите институције које ће пружити подршку на различите начине“, каже Тишма.

Соња Шћекић из Саветовалишта за децу жртве насиља рекла је да се може примети да дете има психосоматске тегобе, да је анксиозно, да има поремећај спавања, да избегава да одлази у школу.

Деца неретко нису ни свесна да трпе насиље. Дете које присуствује насиљу у породици, такође је жртва – последице остају за цео живот. Подсвесно сматрају да је ситуација у којој се налазе нормална.

"Деца која су изложена насиљу у породици често имају доживљај да су они криви за то што се родитељи свађају, тако да о томе треба водити рачуна, али пратите понашање, пратиите цртеже, пратите њихове исказе, пратите да ли често улазе у неке сукобе", каже Бранка Тишма.

Осим деце, на терапијама је обавезно и присуство родитеља.

"Родитељи обично покушавају да сами реше проблем, али када увиде да то једноставно не иде, онда се одлуче да затраже помоћ стручњака. У ситуацији да родитељ сазна да је дете доживело насиље, тада не сме да постоји паника, не сме да постоји шок, то дете не сме да види. Тада се детету не смеју постављати оптужујућа питања типа зашто си тамо ишао, зашто ми ниси рекао", напомиње Шћекићева.

Поверење је кључна реч за стручњаке који приступају деци жртвама насиља, а превенција у систему у којем неретко истрајава уверење да су батине из раја изашла.

Ипак, психологе охрабрује и искуство да све више има оних који су спремни на разговор.