Пројекат па докторант

Да би се одржале докторске студије, на свим смеровима универзитета у Србији од Комисије за акредитацију и Националног савета за високо образовање затражено је да се стандарди по којима ментори треба да имају пет објављених радова у међународним стручним часописинма, одложе до 2012. године.

За оне који су уписали докторске студије, важе правила по којима су пријавили те студије. Докторанти који ће студирати по новом режиму, појавиће се од следећег октобра.

На Београдском универзитету кажу да треба видети резултате Акредитационе комисије, јер се код њих налазе подаци о свим универзитетима. Проблема са очувањем докторских студија имају друштвено-хуманистичке науке, пре свега лингвистика, националне науке, уметност.

"На факултетима у Београду и Србији, постоје средине које су компатибилне са светом. Имамо средине у којима постоји традиција локалног публиковања. То вам је као у тенису, играте само првенство Палилуле, а не одете никад на Вимблдон", каже потпредседник Акредитационе комисије Душан Теодоровић.

Поред тога, треба јасно дефинистари докторске студије.

Обавезан пројекат за докторанте

"Нико у свету не прими докторанта ако нема пројекат. Просто каже нећемо да вас примимо и ако се укине пројекат они отпусте докторанта", рекао је ректор Универзитета у Београду Бранко Ковачевић.

Према његовим речима, није направљена добра комуникација између Министарства просвете које требада одреди буџет и Министарства науке које треба да даје те пројекте.

"Постоје наравно и међународни пројекти на које морамо да конкуришемо што није лако добити међународни пројекат где се такмичите са много развјенијим земљама од себе", рекао је Ковачевић.

Али, ако направите конзорцијум и тим са неким универзитетима из тих развијених земаља имате шансу и да добијете нека средства за истраживања.

У свету за један динар, евро или долар који даје држава, још два дају корисници тих истраживања. Београдски универзитет са око 7.000 запослених, објави до 2.000 радова годишње. Светски стандард је минимум један рад по истраживачу.

"Моја идеја је да се када се ради о докторским студијама, али и генерално, о избору наставника, направе листе часописа, које су везане за поједине области. И да то буде онда листа на коју ће се примењивати увек исти стандарди", рекао је председник Националног савета за високо образовање Срђан Станковић.

Дакле, ако је пет радова, онда је пет радова са листе за инжењерске науке, или пет радова са листе за правне науке.

Области имају задатак да специфицирају оне часописе у којима се налазе резултати њихових истраживања. Сви сматрају да се квалитет наставе мора очувати, поштовати светски стандарди, јер ће се у наредних десет година вредновати квалитет универзитета.

Зато надлежни најављују адекватно решавање проблема у следећих неколико месеци.