Органска производња у Србији расте, коче јe трговци

Србија има 7.000 органских пољопривредника, а 90 одсто свега што произведу се извезе. И то за око 69 милиона евра.

Гостујући у Дневнику РТС-а, Ивана Симић из Асоцијације "Сербија органика" каже да је некада у извоз ишло 99 одсто српских органских производа што, оцењује, значи да домаћи потрошачи све више купују храну без пестицида.

Проблем, сматра, ствара увозна роба, и то она коју сами можемо да произведемо.

"Трговци и велики ланци су ти који све више набављају домаће органске производе, али који и јако пуно увозе и свеже и прерађене производе. Рецимо свежи органски производи су у малопродајним системима скупљи дупло, некад и више, а знамо поуздано да постоје многи добри домаћи добављачи који могу да обезбеде и континуитет и квалитет", изјавила је Ивана Симић, генерална секретарка Асоцијације "Сербија органика".

Додала је да је уверена у то да трговински ланци подстичу увоз органске производње иако на домаћем тржишту могу да набаве локалну, јефтинију робу.

Каже да је нормално да органска храна буде скупља од конвенционалне јер има много ручног рада, а не користе се пестициди и друга синтетичка заштитна средства. Да то колико ће бити скупља зависи од сезоне, величине газдинства, вештине пољопривредника, али најпре од тога да ли је храна увозна.

Органски произвођачи су задовољни субвенцијама од 63.000 динара по хектару, добијају 40 одсто више новца за сточарство од конвенционалних пољопривредника.

Чекају кровну уредбу да виде да ли ће у 2024. години субвенције остати на истом нивоу, али траже да се исплаћују редовније.

Сматрају да су биодистрикти као територијалне целине у којима се производи здрава храна, замајац не само за пољопривреду већ и за туризам и угоститељство.