У Србији има 500.000 гладних, а дневно бацимо и до два милиона килограма хране

Банка хране ради у Србији више од 15 година и сарађује са више од 200 организација. Катарина Жигић Благојевић истиче до стижу до 110.000 корисника годишње.

Истиче да је поскупљење намирница утицало на то да им се јавља све више потенцијалних корисника, с тим да Банка хране Београд првенствено послује са компанијама.

"Ми донације узимамо од компанија донатора и даље их прослеђујемо крајњим корисницима, то јест члановима других хуманитарних организација које помажемо, којих је око 250 тренутно на читавој територији Србије", рекла је Жигић Благојевићева.

Компаније донирају храну која се ближи истеку рока, а понекад компаније само желе да помогну, истичу из Банке хране Београд. И грађани могу да донирају храну.

"Било би добро да је то фабрички упакована храна, јер на тај начин водим рачуна о безбедности исте, са роковима означеним на паковању. Апелујемо на грађане да купују храну која није млечни производ, месне прерађевине, него конзерве, брашно, кекс, пасту", рекла је Катарина Жигић Благојевић.

У Србији се десет пута више хране баци него што се донира, што указује на неекономичност. Морамо много више водити рачуна о тој нашој потрошачкој корпи и да просто не купујемо баш све што видимо да је евентуално на снижењу, истиче Жигић Благојевићева.

Више донација хране бисмо имали, сматра, када би био укинут ПДВ на донације.

"У Француској је 2019. уведен закон, то је прва земља у Европи која је увела ту врсту закона, да сви произвођачи хране, прехрамбени ланци морају донирати храну пред истек рока, не смеју је бацати и новчано се кажњавају ако је бацају. И морају је донирати хуманитарним организацијама, значи у добротворне сврхе или банкама хране којих има у Француској", указала је Катарина Жигић Благојевић.