Рад од куће помаже хакерима да краду податке, од компанија траже откуп

Рад од куће многима је олакшао посао, а чини се и хакерима. На удару су најчешће били програми који омогућавају везу са другим рачунарима, у седишту фирми и њиховим базама података. Стручњаци позивају да се побољшају мере безбедности. Према подацима са глобалног нивоа, сваког дана буде 411.000 нових напада, истиче стручњак за сајбер безбедност Срђан Радосављевић.

Број сајбер напада у 2023. повећан је за 11.000 у односу на претходну годину, рекао је за РТС стручњак за сајбер безбедност Срђан Радосављевић.

"Желео бих да истакнем проценат од 88 одсто који се тиче таргетираних напада, односно напада који се завршавају на нивоу оперативног система Виндоус, на Мајкрософт платформи", истиче Радосављевић.

Рад од куће – лака мета за хакере

И анализа података о сајбер претњама у Србији за 2023. годину показује повећан број напада по такозваном РДП протоколу – који се користи за приступ удаљеним рачунарима.

Стручњаци сматрају да компаније треба да олакшају запосленима рад, али да је неопходно и да размишљају о томе како да се заштите од таквих напада и да их предупреде.

"Анализом података које смо прикупили у овој години, видели смо пораст од 115 процената везан за нападе по том протоколу. Такође, оно што је важно рећи када причамо о нападима у Републици Србији, желео бих да истакнем податак о 53 процента повећања рансомвер (ransomware) напада, када хакери закључавају податке унутар компанија тражећи откуп", каже Радосављевић, напомињући да су грађани још увек најчешће изложени "фишинг" (phishing) нападима.

Према његовим речима, и даље има "фишинг" напада преко имејла, али је повећан број напада преко апликација за размену порука, попут Вајбера.

"Скренуо бих пажњу корисницима да обавезно прочитају ту поруку коју добију", напомиње Радосављевић и додаје да се хакери неретко крију иза одређених државних служби којима људи верују.

Пре него што се кликне на линк или унесу лични подаци, потребно је да се порука добро прочита и да се процени да ли је лажна.

Вештачка интелигенција задаје "главобоље"

Годину која је на измаку у технолошком свету обележила је масовна примена вештачке интелигенције, односно машинског учења. Што се тиче саме информационе безбедности, машинско учење се у тој области користи већ неких 15 година, истиче Радосављевић.

"Треба водити рачуна, поготово код Chat GPT-јa и осталих популарних модела на интернету, да не уносе податке у саму претрагу о својим пројектима и анализама, зато што су ти подаци њихови и поверљиви. Вештачка интелигенција је корисна ствар, сви ти алгоритми који су писани унутар вештачке интелигенције служе да нама помогну да поједноставимо и убрзамо неке процесе рада", истиче Радосављевић.

Наглашава да истраживања показују да ће око 20 одсто свих пословних процеса у ИТ индустрији бити аутоматизовано.