Савети професорке Басаре онколошким пацијентима: Не користите непроверене препарате и редовно се контролишите

Професорка Надежда Басара лечила је више од 50.000 оболелих. Урадила је 2.500 трансплантација матичних ћелија, а проценат преживљавања њених пацијената после две године је 88 одсто. За свој рад добила је низ признања.

Надежда Басара каже да је за лечење важан индивидуални приступ пацијенту будући да се, на пример, не може на исти начин лечити акутна, високоризична леукемија са стандардном или нискоризичном леукемијом.

Басара наводи да се персонализовани приступ лечењу онколошких пацијената примењује бар 20 година.

Говорећи о исхрани и физичкој активности онколошких пацијената др Надежда Басара упозорава да не треба користити разне непроверене препарате који се нуде на тржишту јер, напомиње, могу да штете исходу лечења.

"Пацијентима који ме питају да ли да користе вакцине са Кубе, имунолошке препарате из Русије, уље од козлаца, кажем ништа од тога, јер могу да штете учинку лекова", наводи Басара.

Басара уместо тога препоручује уношење витамина Б и Ц других витаминских препарата и редовну физичку активност. Додаје да је пацијентима старијим од 60 година довољно пола сата шетње сваки дан.

Када је реч о квалитету живота пацијената након излечења, Басара указује на случај пацијента из Црне Горе које недавно на форуму одржаном у тој земљи замолио присутне лекаре да пренесу својим колегама да више не користе термин преживљавање рекавши "ми живимо, ми не преживљавамо".

Како је додала, то је и циљ терапије, да се пацијенти у потпуности врате нормалном животу.

Дуготрајне психичке последице болести

Надежда Басара истиче и психичке проблеме излечених који у неки, случајевима ни седам, осам година касније не могу да се врате нормалном животу.

Додаје да је недавно једну млађу пацијенткињу упутила на психотерапију.

Професорка Басара наглашава да је имала много пацијената са лошом прогнозом и успешним исходом лечења, где је прошло десет или петнаест година од излечења.

За 40 година, колико се бави онкологијом и хематологијом, чувена професорка каже да се много тога променило у лечењу болести.

Навела је пример холандског регистра за карциноме који је цитиран у једном научном раду.

Каже да су поређени подаци исхода лечења групе пацијената у периоду од 1989. до 1993. са онима од 2014. до 2018. године.

"Показало се да нарочито оболели од гастроинтестиналних тумора, карцинома простате, дојке, тироидне жлезде, меланома имају бољи исход лечења од пацијената који су лечени од карцинома плућа, панкреаса или билијарних путева", каже Басара.

Према њеним речима, то зависи од биологије тумора која се разликује од врсте карцинома, а да наука још то не познаје потпуно.

Како је додала, показало се и да велики број нових лекова не значи да ће преживљавање аутоматски бити боље и да је њихов учинак скроман.

Као превентиву, Басара саветује редовне годишње прегледе код лекара – за жене код гинеколога, а за мушкарце код уролога као и код дерматолога будући да се меланоми код нас откривају у касном стадијуму.

Препоручује и читање књиге "Теломере" која се, објашњава, бави истоименим низовима нуклеотида који наш хромозомски материјал штите од штетних утицаја.