Хитлерова директива ускоро у Србији – шта у њој пише и колико је коштала

Документ којим је Хитлер наредио напад на Југославију и Грчку, а који је Музеј жртава геноцида недавно купио, за неколико недеља биће у Србији. Директива број 25 тада ће бити доступна и јавности у некој установи културе, баш као што је почетком године у Народном музеју био изложен списак дела деце коју је спасила Диана Будисављевић.

Из архиве Абвера, преко САД, до Београда пут Хитлерове директиве 25 траје 82 године. На онлајн аукцији државу је коштала 40.000 долара, а за њу се надметало још 14 анонимних купаца. Где се до сада документ чувао и ко су били власници организатори аукције нису открили.

"Oд тренутка када је Адолф Хитлер ставио својеручни потпис на тај документ, почела су сва дешавања која су се завршила почетком маја 1945. године. Као последица тог потписа свакако су и бомбардовање Београда, бомбардовање српских градова широм Краљевине Југославије, оснивање НДХ, ратни злочини Вермахта у Крагујевцу, Краљеву, Драгинцу", каже Бојан Арбутина из Музеја жртава геноцида.

Директива 25, оцењују историчари, по значају може да се пореди са аустријским телеграмом објаве рата 1914. године и својеврстан је доказ злочина. У документу који је за нашу земљу значио и почетак Другог светског рата, једна од тачака односи се на бомбардовање Београда које је и уследило 6. априла.

"Намеравам да у Југославију упаднемо у општем правцу Београда и јужно, концентричном операцијом из области Ријека–Грац са једне стране и области око Софије са друге, и да југословенским оружаним снагама задамо ударац који ће их уништити. Такође, намеравам да одсечем крајњи јужни део Југославије од остатка земље и користим га као базу за наставак немачко-италијанске офанзиве против Грчке", наводи се у директиви.

Музеј жртава геноцида спреман да електронску копију уступи грчким институцијама

Kако се део документа односи и на тадашњу Kраљевину Грчку, Музеј жртава геноцида спреман је да направи електронску копију коју би уступио грчким институцијама.

"Први део се односи на Југославију, прве три тачке и оне издају наредбе својим претпостављенима и генералима копнене војске, ваздухопловства и морнарице како да нападну Краљевину Југославију, како да поступају са Мађарском, Румунијом, Бугарском и које уступке да праве тим државама, али и како да се опходе према Хрватима, који су били тај реметилачки фактор у Краљевини Југославији и увек су нагињали савезништву са нацистичком Немачком", додаје Арбутина.

Потписивање директиве 25 пратила су и усмена наређења 27. марта 1941. Осим захтева да се Београд сравни са земљом, како сведоче белешке Хитлерових сарадника, одлучено је и да Атина буде поштеђена разарања.