Енергетска обнова зграда у 16 локалних самоуправа – како ће се то одразити на рачуне за грејање

Душан Мацура рекао је за РТС да је енергетска обнова старих зграда, коју Министарство рударства и енергетике спроводи у 16 градова и општина уз помоћ Европске банке за обнову и развој, важна због преласка на наплату грејања по утрошку.

"Корисници система даљинског грејања који живе у старим, неизолованим, енергетски неефикасним зградама и који тренутно плаћају трошкове за испоручену топлотну енергију паушално не би могли да плате трошкове стварно утрошене топлотне енергије. Због тога је од суштинске важности да се тај процес преласка на наплату по потрошњи уради на неки одржив, безболан начин, првенствено за наше кориснике", рекао је Мацура.

Додао је да је то начин за стварање услова да читав систем пређе на наплату по потрошњи.

Предвиђена санација 500 зграда

Предвиђа се санација 500 стамбених зграда које су прикључене на даљински систем грејања. Душан Мацура објаснио је процес пријаве на јавни позив.

"Програмом је предвиђено да се прво заједница станара или управници, професионални управници јаве на овај јавни позив. Програм предвиђа да се из бесповратних средстава изради елаборат енергетске ефикасности тих зграда, студија оправданости и да се финансира 50 посто вредности инвестиције, а да се 50 посто преосталих трошкова за инвестицију плаћа у једнаким ратама на наредних 10 година уз рачуне за грејање по постојећем моделу", навео је Мацура.

Истакао је да је концепт осмишљен тако да трошкови наплате по потрошњи и рата за отплату инвестиције заједно не пређу тренутне годишње трошкове у паушалном режиму наплате.

"Грађани ће имати директну корист од програма"

Мацура је навео да ће грађани имати директну корист од програма и да ће моћи да управљају потрошњом грејања у својим становима.

"Да искористе овај програм, да на једноставан, безболан начин, без додатног оптерећивања својих кућних буџета, створе услове и пређу на наплату по потрошњи, да повећају вредност својих некретнина. Термички омотачи тих зграда ће бити санирани", истакао је Душан Мацура.

Говорећи о наплати по потрошњи, Мацура је објаснио да постоји фиксни и варијабилни део.

Фиксни део, како је навео, исказује се у динарима по киловату прикључене снаге, инсталиране снаге стана или по квадратном метру грејне површине у појединим системима централног грејања.

"Док се утрошена енергија плаћа на основу измерене, стварно измерене утрошене енергије за тај објекат, исказује се у динарима, цена се исказује у динарима по киловат-часу", рекао је Мацура.

Истакао је да само 16 топлана у Србији примењује у потпуности систем наплате по потрошњи, док остале чекају завршетак пројекта како би почеле са применом.