Сеоски свештеник у Врбовцу чува од заборава причу о храбрим борцима из Великог рата

Током два дана жестоке борбе, 18. и 19. октобра 1915. године, на Врбовачким косама је погинуло, рањено и нестало 1.350 војника.

Јединице Шумадијске дивизије првог позива, тачније 11. и 19. пешадијски пук, претрпели су највеће губитке, чувајући одступницу Београду и читавом народу.

“Где је српска војска једном еластичном одбраном покушавала да задржи продор заиста надмоћније немачке 11. армије, која је надмоћнија била свакако у оном техничком погледу. Све то треба посматрати у контексту упорне и жилаве одбране српске војске која се нажалост надала да ће доћи помоћ од стране савезника, која, како ће историја касније показати, није дошла. И све је то касније условило повлачење српске војске ка Албанији“, каже историчар Мирослав Лазић.

Црква у Врбовцу једина је спомен костурница која је везана за ту годину страдања, а у њеном подруму, испод олтара, чува се две стотине посмртних остатака ратника, али и цивила.

Ови јунаци су деценијама били заборављени. Тек 2007. године је костурница обновљена, а како би прича о њима живела, објављене су две књиге. У плану је да се направи и меморијални комплекс.

“То су младићи од 20 година који су дали свој живот за ову земљу у тренуцима најусуднијим за српски народ. Да они нису на два дана овде зауставили непријатеља, питање је како би даље историја српског народа била. Ја сам стицајем прилика овде дошао 2005. године, 60 година после Другог светског рата. Затекао сам руину једну, један крајње недоличан однос према српским ратницима, то је за нашу срамоту“, каже свештеник Душан Поповић, старешина цркве Светог пророка Јеремије у Врбовцу.

Цркву Светог пророка Јеремије у Врбовцу, која има статус споменика културе, прошле године је по први пут од 1939. године посетила званична делегација Војске Србије.