Петина старијих од 65 година доживи неки вид насиља, насилници најчешће деца, унуци или блиски људи

"Бој се старости јер она не долази сама", каже латинска пословица. Руку под руку иду и болест, усамљеност, а често и насиље. У већини случајева насилници су најближи - деца, унуци или људи из окружења. Међутим, управо њих старији ређе пријављују надлежнима. Стучњаци кажу, насиљу се стаје на пут само ако га види неко са стране.

"Да би дошло до интервенције са стране мора сама жртва да се жали, а то је тежак моменат. То је карика која недостаје. Они се стиде да пријаве своју децу, јер тиме пријављују неуспех свог целог живота. Они су улагали у децу, веровали, волели их деценијама и сад треба да оду на суд или у полицију и да кажу да су жртве насиља", каже проф.др Зорица Мршевић са Факултета за европске правно-политичке студије. 

И то не само физичког, већ и психолошког па често и економског насиља. Иако је просечна пензија у Србији око 38.000 динара, некада је једини извор прихода у породици. Насиље чешће трпе старије жене, поготово оне које живе на селу.

"Насиљу су изложене оне које немају ништа, јер су онда на терету и члановима своје породице живели, не живели са њима. Изложене су насиљу и оне које имају какву такву пензијицу, а најчешће примају пољопривредне пензије које износе 17.000 динара", каже Надежда Сатарић из Удружења грађана "Амити - снага пријатељства" .

Старост може бити и лепа и безбрижна. Социолози упозоравају да углавном важи добро познати принцип - како сејеш, тако ћеш и да жањеш. 

"Долази до одређене акумулације било неких неједнакости, било бенефиција које су у животу имали. Тако обично људи који су били сиромашни, искључени, који су имали ниске ресурсе током своје животне каријере, то ће кулминирати у старости. Дакле њихова ситуација ће бити знатно тежа. Они који су били повлашћени током живота, задржаће те повластице и у старости", каже Андреј Кубичек, социолог. 

И за једне и за друге, препорука је да важне одлуке о томе како ће живети у старости донесу на време, док су свесни последица.

"Оно што је карактеристично за западне земље, тамо људи кад одлазе у пензију доносе одлуку и регулишу своје односе у породици. Да ли ће то урадити тестаментом, уговорима о поклону и доживотном издржавању, да ли ће се определити да оду у дом, то је њихова одлука. Ми не смемо вршити притисак на њих", каже Ивана Стевановић, директорка Института за криминолошка и социолошка истраживања.

Многи старост проводе у 40 државних установа за смештај старијих и одраслих и 257 приватних лиценцираних домова. Ипак, насиља има и тамо. Прошле године пријављена су 52 случаја насиља и то највише између самих корисника.