Бушење гума и каменовање аутобуса – ко се бави последицама дечјих несташлука кад закораче у прекршај

Јован Петровић пожалио се да су му малолетници скинули капице са вентила пнеуматика његовог аутомобила.

Почели су са једном, па после недељу дана другу. Једном су скинули све четири, таман да купим нове па опет, наводи Петровић.

На друштевним мрежама су се појавиле фотографије на којима се види како основци то раде, а и комшије у улицама Пере Вељковића и Владимира Поповића у Миријеву кажу да имају исти проблем. Нешто слично десило се и пре неколико дана у Земуну.

Јован Петровић верује да се то ради из хира. "Не кривим ја ту децу, испуштена су, родитељи су толико заузети", додаје Петровић.

Родитељи имају важну улогу, кажу психолози, али деца тог узраста склона су несташлуцима. Некада смо крали трешње и звонили људима на врата, па бежали или поливали пролазнике са прозора водом. Сада је другачије, али су разлози остали углавном исти, кажу психолози.

Социјални педагог Мартина Кварантан Шмитран објашњава да има један важан елемент, а то је елемент забаве и ризика.

"Хајде да урадимо нешто што има довољну количину ризика где могу да нас ухвате, а где им ми показујемо колико смо способни. И онда та мала група која није друштвено прихваћена, унутар себе расте, осећа се добро, забавља", каже Кварантан Шмитранова.

Заједничка одговорност родитеља и деце

Све чешће се чује да млади уништавају јавне површине, оштећују аутомобиле, буше гуме. Понекад блокирају аутоматско отварање врата на возилима градског превоза, а чести су и изазови на друштвеним мрежама.

"Било би сјајно када би родитељ преузео одговорност да се позабави последицама тог неприхватљивог понашања. У смислу 'забрањујем ти нешто што ти је награда', на пример, изласци", наглашава Мартина Кварантан Шмитран.

Последицама, осим родитеља, мора да се бави и закон јер малолетници и деца млађа од 14 година често учествују и у озбиљнијим прекршајима, па и кривичним делима. Али, и даље малолетници тек са 14 година постају кривично одговорни. До тада могу да се примене само васпитне мере. Ако имају између 16 и 18 година могу да иду у малолетнички затвор.

Проф. др Младен Милошевић са Факултета за безбедност указује на то да треба разликовати кривичну одговорност од облигационе, тј. од накнаде штете.

"Малолетне особе која имају до седам година, не одговарају за причињену штету, већ уместо њих одговарају родитељи. Ако особа има између седам и 14 година и способна је за расуђивање, одговара за штету заједно са родитељима, објашњава Милошевић.

Ако малолетник исти прекршај понови више пута, могу да се примене мере из породичног права, а тада је надлежан Центар за социјални рад. Случај из Миријева није пријављен полицији. На крају се овакве ситуације често заврше без икаквих казни.