Вујовић: Вино и ракија на тржишту су безбедни, квалитет је друга прича – ко се замера Дионису

У узорцима неисправне ракије пронађен је етанол који потиче од индустријских биљака, а вино је разблажено водом, што је забрањена пракса, саопштио је Кластер Уједињени за квалитет, који је урадио независно тржишно испитивање у сарадњи с Покретом потрошача за квалитет хране.

Ненад Вујовић истиче да информације које добијају од покрета потрошача и удружења и те како узимају у обзир у процени ризика контрола хране, у овом случају вина и ракије на тржишту. Резултате су, каже, добили на једном малом броју узорака и сада настављају активности на процени квалитета тих производа. 

"Имамо нови приступ контроли, оно што треба да се понови, јер стално то понављамо. Законску регулативу смо усагласили и те како са светским захтевима и нормама. Имамо одличну мрежу лабораторија које то могу да испрате. Имамо службе које раде на терену, имамо добре моделе и добре алате који то раде и трудимо се да широком, транспарентном причом управо објаснимо шта ћемо рећи да могу и да буду сигурни", указује помоћник министра из Одељења пољопривредне инспекције за безбедност хране биљног порекла.

Ко и како контролише квалитет производа

Наглашава да су вино и ракија као намирнице безбедни за употребу и да се у овом случају говори о другој нијанси и о квалитету. 

Подсећа и да су протеклих година вина и ракије добили на значају и на квалитету.

"Нема године где наша вина и наше ракије не добијају масе медаља на европском тржишту. Огромне количине извозе озбиљни произвођачи. Домаћи купци могу да изаберу та добра, квалитета вина, која су безбедна за употребу", оцењује Вујовић.

Надлежност Министарства пољопривреде је, што се тиче хране, подељена између ветеринарске, фитосанитарне и пољопривредне службе. Укључује се и санитарни инспектор из Министарства здравља. 

Вујовић објашњава да је у промету на мало, кад је реч о продавницама, надлежна Пољопривредна инспекција. Међутим, то је, додаје, само један од корака у ланцу контроле система безбедности хране од сировине или увоза, прераде, производње, дистрибуције, промета, продаје у малопродајним објектима.

Преваре стижу и из ЕУ

Наводи и да се дешава да поједини производи, чија аутентичност није потврђена, долазе из увоза

"То се дешава, али Европа протеклих година и те како има тренд борбе против те 'food fraud' – преваре у храни. За њих је то један нови приступ, једна нова ширина коју они покривају, ми то пратимо. Дешавају се преваре и код маслиновог уљу и у свим оним сировинама где је цена оригиналног производа јако висока", наводи помоћник министра.

Додаје и да су код нас протеклих година радили на томе шта би то могло бити фалсификовано.

"Ево, сад имамо могућност да размишљамо о томе да ли нам је мед исправан, да ли нам је ракија исправна. Ја кажем јесте, у којем проценту, то је сад ствар о којој можемо дискутовати", истиче Вујовић.

Такође, објашњава и да надлежни своје активности планирају према процени ризика. Велики системи имају своје службе које се брину о квалитету, док у малим објектима управо појачавају контроле.

"Покушавамо да ту буде широко и транспарентно. Сви они који су заинтересовани, на сајту Министарства пољопривреде могу да виде на који начин у протеклим годинама ми то радимо и какви су резултати", поручује Вујовић.

Квалитет и контрола меда

Мед је, истиче, веома тражен на светском и на европском тржишту и Србија може огромне количине да извезе, јер је наш мед дуго година био један од најбољих у региону и шире.

"Ретки су случајеви да нас у Европи опомену по питању тог квалитета, тако да велике количине извозимо, ретко се дешава да нам неко нешто врати по питању меда. Тако да у овом случају моје колеге из управе озбиљно разматрају овај проблем и ове анализе које су рађене у лабораторијама Покрета потрошача из Панчева", каже Вујовић.

Наглашава и да Србија има постављен систем, законе који су прихваћени, има резултате, али да на тржишту има и оних неодговорних произвођача и прометника. Њихов је посао, прецизира, да те појаве сведу на минимум. 

"Свака информација да нешто није аутентично квари нешто што је широко прихваћено, широко постављено и оно што јесте на крају крајева. Позивамо сад потрошаче да сваки пут кад посумњају да одређени производ није у реду обрате се као што се обраћају Пољопривредној инспекцији или Министарству пољопривреде, а ми даље знамо шта је наш посао", поручује Вујовић.