Троје деце изашло само из вртића у Београду и Смедереву, зашто је то ноћна мора сваког васпитача

У последњих неколико дана троје деце, двоје у Смедереву и једно у Београду, изашло је из вртића а да то нико није приметио. Васпитачица Љиљана Драгутиновић каже да то није чест случај, да се најчешће дешава приликом отпуста деце и да је важно да родитељ приликом довођења и одвођења детета буде њему посвећен, и да се обавезно јави васпитачу.

Прошле недеље, двоје деце без пратње одраслих, напустило је објекте Пр едшколске установе "Наша радост" у Смедереву.

Двогодишње дете напустило је објекат у центру града, а предшколац објекат у месној заједници Царина. На срећу, није било већих последица и деца су безбедно враћена у вртиће.

Деца су искористила тренутак када је највећа гужва у време отпуста деце, иако се они закључавају и имају "контролу приступа" на улазним вратима.

Иако је то узнемирило многе родитеље, свесни су да то може да се деси и најискуснијим васпитачицама.

Решење виде да се на улазима, као и у школама поставе чувари, али и повећа број васпитача јер су групе углавном велике.

Председница Удружења васпитача Београда Љиљана Драгутиновић каже да се такве ситуације ретко дешавају, а догоде се приликом пријема или отпуста деце, када дете крене за својим или другим родитељима и децом.

"Дешава се да дете крене за другим родитељем, важно је да ако то родитељ примети, да га врати. Пре подне су најчешће код улаза дежурне сестре да неко не промакне и не изађе, а после подне су то обично сервирке", објашњава Драгутиновићева.

Безбедност деце је код васпитача на првом месту, посебно када напуштају собу собу са децом приликом изласка у двориште или када крећу кући.

"Са искуством од скоро 40 година, осим што стално пребројавамо децу, ја већ знам њихове потребе, где се обично налазе у дворишту. Превелике групе јесу проблем иако ми имамо пристојне нормативе. Када су групе веће, ту је и трећи васпитач у најфреквентнијем делу дана", рекла је васпитачица Љиљана Драгутиновић.

Сматра да је приликом избора вртића, ако је могуће, најбоље изабрати најближи јер дете може већ да препозна пут, с децом је коју ће касније вероватно сретати и у школи.

Каже да родитељи најчешће греше у томе што презаштићују децу, возе их и одвозе из вртића, често журе и не поздраве се с децом па дете остављају неумирено и оно хоће да крене за њима.

"Конекција родитеља, деце и свих нас је веома битна", истакла је у разговору за РТС Љиљана Драгутиновић.