Пашалић: Друштво осуђује све облике насиља, законе имамо, питање је примене

Виши суд у Београду утврдио је да је оптужница у случају "Рибникар", на 267 страна, формално исправна. Сви ученици VII/2 Огледне основне школе "Владислав Рибникар", без обзира на то да ли су рањени или не, добили су статус оштећених у овом кривичном поступку, с обзиром на трауму коју су преживели гледајући како њихов школски друг пуца у њихове другаре. Такође тужилаштво је предложило суду да се искључи јавност током главног претреса. 

Зоран Пашалић каже да није необично искључење јавности и да постоје могућности које закон такође прописује.

"Свакако је ово случај који је посебан јер је то, да тако кажем, случај јединствен. Ако тај случај могу да употребим, који је заиста, заиста врло, врло комплексан. Са многим питањима које тај случај не само правно, него и фактички поставља", истиче заштитник грађана.

Такође, сигуран је, како каже да ће до истека притвора од шест месеци бити подигнута оптужница и против У. Б. за масакр у Малом Орашју и Дубони. 

Померање границе кривичне одговорности

Правници сматрају да треба спустити границу кривичне одговорности за децу убице са 14 на 12 година. Други предлог је да се та граница укине, с тим да се за сваки злочин који почини дете процењује ниво кривичне одговорности. 

Пашалић истиче да се ту поставља и питање да ли се смањењем те границе може примењивати исти третман за сву децу или посматрати индивидуално, односно спустити границу, ако се законодавац за то одлучи, али сматра да свакако треба индивидуализовати сваки од тих случајева.

"Јер оно што је пред заштитником грађана, сви они случајеви које смо ми радили, поготово у последња два месеца, где имате више пута поновљено насиље, не у овако драстичној форми, али има га много – насиље деце према својим родитељима, насиље деце према деци, а свакако и насиље родитеља и старатеља према деци – сваки од тих случајева је, заиста сваки, карактеристичан", наглашава заштитник грађана.

Заштита деце и одговорност родитеља

Наводећи да после догађаја од 3. и 4. маја ништа није исто, указује на то да се отворило и питање положаја деце уопште и њихових права, шта деца у том узрасту очекују, односно шта се од њих очекује.

"И свакако да отвара и једно питање на коме сам ја стално инсистирао, а то је да ли давати права деци. Ми их штитимо или их штитимо на тај начин што им дајемо и права, а и обавезе", наглашава Пашалић.

Објашњава и да, ако научите дете да не држи слушалице у ушима кад прелази улицу, без обзира на то да ли је обезбеђено или није, или да разговара мобилним телефоном, да сте га на тај начин заштитили.

"Постоје низ случајева када ви практично пројектујете одређена правила, али везујући за обавезе, штитите децу, сопствену или неку другу", сматра Пашалић

Каже да се случај из Ниша, где је дечак М. М. убио школског друга налази пред заштитником грађана. 

Наводи да, ако се утврди оно што је речено, онда постоји низ одговорности, не само родитеља већ и Центара за социјални рад, евентуално школе, евентуално свих оних који су имали контакт са дечаком и који су били у обавези да све могуће манифестације које би могле да укажу на оно што се десило, да региструју проблем, да упозоре и да спрече.

Све више насиља у породици

Према последњим подацима, од почетка године убијено је 25 жена. 

Полиција је ухапсила Лесковчанку у центру Медвеђе због сумње да је више пута ударила своје седмогодишње дете, а онда га вукла низ кеј и гурнула у исушено речно корито. 

Видеће се шта се заиста десило, ко је требало да прати целу ту ситуацију, каже Пашалић:

"Проблем је када се такве ситуације или такво екстремно понашање дешава да претходно нема неку логичну најаву. Рецимо имате да се неки однос супружника или партнера завршава трагичним убиством, али да пре тога није било никаквих назнака. Наћи начина да се то провери, то је најтеже."

Посебно истиче да је друштво осудило насиље самим тим што је донело прописе, а да је сад питање да ли се они спроводе, како каже, да ли се спроводе увек или само од случаја до случаја.

"То је већ питање о којем можемо да дискутујемо, али што се тиче самих закона, самих прописа, могу слободно да кажем да су они на нивоу бољих или прописа који боље регулишу ову проблематику", закључује Пашалић.