Регистар "Социјална карта" после годину и по – шта је постигнуто

За социјалну карту никада нису чули, али су Роми из Краљева који раде на депонији њену примену и те како осетили. Кажу – у махали готово и нема куће која није остала без социјалне помоћи.

За годину и по регистар "Социјална карта" уведен је у целој Србији. Службеници у центрима за социјални рад имају више од 100 личних података за сваког корисника.

Процењује се да у Србији око 170.000 људи прима неку врсту социјалне помоћи која у овом тренутку износи нешто више од 11.000 динара. Прошле године држава је за социјална давања издвојила 13,5 милијарди динара.

Дуго чекани регистар донео је промене – добре или лоше, различита су тумачења.

"Није дошло до правичније расподеле помоћи већ само до неког техничког олакшања јер су се релевантне институције социјалне заштите умрежиле“, каже Нађа Марковић из Иницијативе за социјална и економска права А11.

"Мислим да је закон о социјалној карти у потпуности испунио сврху свог доношења, а то значи да је омогућио знатно виши степен тачности и ажурности података, већу ефикасност наших центара за социјални рад и омогућио је праведнију расподелу онога што јесу социјална давања", рекао је Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања.

"Оно што је највећа последица ‘Социјалне карте’ јесте та да је велики број људи из система социјалне заштите искључен, тај број је око 35.000 људи данас, што је око 15 посто корисника у целом систему социјалне заштите", рекла је Нађа Марковић.

"Већ сам вам рекао да је готово 15.000 људи избрисано из евиденције јер више нису живи. Да ли је требало да оставимо у евиденцији људе који су помрли пре 10, 15 или 20 година", упитао је Селаковић.

Међу њима и рекордер – човек на чије име је држава уплаћивала социјалну помоћ 20 година након смрти.

Да ли Регистар данас олакшава или отежава посао социјалним радницима?

"Социјални радник није више толико битна компонента у одлучивању о праву на новчану социјалну помоћ, он не процењује сваку појединачну ситуацију, већ уместо њега то ради компјутер и механизам кога не занима много у каквим ви условима живите већ само да ли имате неки приход који превазилази износ новчане социјалне помоћ", подвукла је Марковићева.

"Не врши се брисање људи из регистра по аутоматизму. Службеник центра за социјални рад је дужан да уђе у сваки предмет, да испита околности и на основу тога донесе решење", каже Селаковић.

Роми су највише погођени новим системом. Регистар бележи сваку промену, а подаци о корисницима социјалне помоћи у њему остају 10 година.

И док се расправља о штети и користи новог–старог регистра, надлежни уверавају да би чак 115.000 људи захваљујући њему могло да оствари и неку додатну помоћ.