Стручњаци о трагедији у Нишкој бањи: Породица увек мора прва да реагује

Тринаестогодишњи дечак преминуо је након туче са вршњаком у Нишкој бањи, а дечак за којег се сумња да је преминулом дечаку нанео смртне повреде је, како је РТС незванично сазнао, пребачен на Клинику за неурологију и психијатрију за децу и омладину у Београду.

Психолог Биљана Лајовић рекла је да породица увек мора прва да реагује како не би дошло до трагичних исхода у вршњачком насиљу.

"Породица најбоље познаје дете. Пре него што се укључи у систем, најмање пет-шест година је дете у породици ван система. Онда долази евентуално вртић, припремно предшколско, али у школи има у одељењу 30 ученика. Другачија је атмосфера, другачија је клима, нека организација рада је направљена на један начин и неке особине деце не могу да дођу до изражаја и не могу да се виде", навела је Лајовићева.

Како је додала, породица је прва која треба да уочи такве ствари и да се обрати за помоћ ако види да нешто није у реду.

Трагедија у Нишкој бањи се догодила ван школе. Биљана Лајовић наводи да обавеза свих одраслих особа, а и деце, јесте да ако примете нешто што се дешава кажу некоме.

"Ми немамо ту навику да говоримо да се с неким нешто дешава. Значи, ако је неко у школи приметио, учитељица, наставник неки, они би требало да се обрате психологу, педагогу. Требало је да се одмах укључи породица. Ту нема времена за чекање, него се одмах укључи породица. Ако је потребна помоћ, онда се укључи центар за социјални рад", истакла је Лајовићева.

"Људи игноришу примену мера, лоше ситуације се решавају пречицама"

Говорећи о мерама Министарства просвете које су покренуте након две трагедије у мају, Биљана Лајовић каже да је проблем примена мера.

"Некако људи игноришу то. Мисле да је то папир, један пропис. Имају неке своје пречице којима решавају ситуације које нису добре. Процедуре постоје да би се поштовале и да би се у складу с тим процедурама поступало, јер тад се смањује шанса. Ми нећемо никад имати друштво без насиља, на моју велику жалост. То се показује на читавој планети, али можемо да га смањимо и да се не дешава овако рано и овако трагично", поручила је Лајовићева.

Оценила је да је веома важно да се квалитет наставе подигне на такав ниво да школа деци буде занимљива, али и да постоји озбиљна сарадња између породице и школе.

"То нису две супротстављене стране. Оне су савезници у васпитавању деце. Следећа ствар је да се ми одрасли понашамо тако да будемо добар пример деци. Ја се бојим да то нама не иде баш од руке", навела је Биљана Лајовић.

Додала је да се не зна увек шта су покретачи агресивног понашања код деце.

"Деца нису увек свесна последица свог понашања"

"То може да буде и неки догађај, и нека свађа која је претходила. Може да буде и неки несрећан случај. Деца нису свесна последице свог понашања увек. Некад јесу, некад нису. Значи, дијапазон узрока је веома разнолик", објаснила је Лајовићева.

Напоменула је и да свака промена у дотадашњем понашању указује да се нешто дешава.

"Ако је дете било мирно, па одједанпут постане немирно или обрнуто. Ако не може с њим да се изведе на крај. Ако се повлачи у себе. Ако ви видите да он лоше комуницира с вама у породици и са својим друговима. Ако нема другове, ако видите дете несрећно и незадовољно. Све су то индикатори да се позабавимо дететом. Да видимо шта се дешава и ако треба да тражимо помоћ", истакла је Биљана Лајовић.