За Биљану је напуштање посла било слобода – сада пише слатку књигу утисака

Биљана Зупанц, рекли би многи, имала је све по завршетку факултета, добила је понуду за посао о којем многи само сањају. Била је преводилац и асистент директора једне успешне фирме. Дипломирани је филолог, и одувек је замишљала да ће дане проводити уз књигу.

"Од како знам за себе нисам замишљала тај неки режим, рутински, да ми сваки дан изгледа исто. Студирала сам светски језик и книжевност и замишљала сам да читам књиге и да будем слободна, а не да радим од девет до пет. Међутим тај улазак у корпорацију је за мене заправо значио крај универзитетског живота и каријере и није било могуће уклопити те две ствари", прича Биљана Зупан, предузетница.

Напуштање посла као осећај слободе

Када је схватила да је незадовољна, Биљана се одлучила на драстичан корак. Напустила је посао. Каже да је парадоксално, тек тада  почела да се осећа слободно. 

Али, имала је породицу и кредит који је требало да отплаћује. Почела је да ради и у кафетерији, али је и даље преводила када је било посла.

У том периоду, једино задовољство јој је било то што је сматрала хобијем, спремање колача за пријатеље и породицу.

"Били су велики размаци између ангажмана што је постало јако исцрпљујуће. Почела сам да размишљам о томе шта бих могла да радим за живот. Једноставно, то је било више на нивоу неког хобија, него посао од којег може да се живи", каже Биљана.

И онда се умешло њено величанство - случајност. Њен супруг, у шетњи је видео оглас да се издаје локал који би, по његовом мишљењу, био оно што Биљани треба.

Каже да је било веома тешко. Локал је отворен у децембру, а пре тога је било неколико месеци припрема.

Одустајање није опција

"И то оно - штап, канап, буквално са минималним буџетом, све што видите од столарије сам правила ја, уз помоћ тате. Да буџет је био заиста ограничен и онда када су кренули први дани продаје људи су улазили. Невероватно, првог дана је кренуло нешто што ја нисам могла да очекујем. Не могу да кажем да је кренула зарада, јер су улагања била значајно већа од тога што се враћало у тим првим месецима, али је било јасно да је ствар профункционисала", истиче Биљана.

Месеце стрепње заменили су дани радости. Уз подршку породице, пријатеља и комшија, и дуги дани на послу лакши су када сад већ сталне муштерије, сврате на још један колач. Тренутно има једног запосленог, па је већина посла и цела производња на њој.

Наглашава да све зависи од њеног ангажмана, колико се, каже ангажује, толико ће бити резултата.

"Оног момента када се успаваш моментално следи последица тако да мораш стално да радиш. И нема оно што кажу, радио не радио свира ти радио, него овде заиста мораш сваки дан да си присутан. Да се трудиш и да унапређујеш бизнис, да контролишеш, осмишљаваш, освежаваш. Али генерално, ја када нешто зацртам онда се држим, ништа мање од тога што сам зацртала и полако корак по корак", одлучна је предузетница.

Корак по корак, и Биљана и њених 17 квадратних метара колико има за своје слаткише за који месец прославиће први рођендан.

Штап и канап и данас понекад узме у руке, јер није увек лако, али одустајање није опција.

Осећа се добро када добије похвалу или види познато лице које долази по још један колач.

У будућности, могла би се  вратити и књижевности, али, како каже, за сада пише једино књигу утисака.