Старост може да буде лепа, али и тешка – пензију у Србији нема око 130.000 старих

Старост зна да буде лепа, али и тешка – зависи од здравственог стања, висине пензије, доступних услуга. Најтеже је, кажу, ипак онима који живе на селу.

"Посебно у брдско-планинским селима, где збрда на брдо имате кућу, и отуда нико не може да им дође. А како они знају да је неко жив – када виде да се оџака пуши дим", истиче Надежда Сатарић из удружења ''Снага пријатељства''.

Зато је део старих добио могућност да притиском на тастер из свог дома активира аларм – позив геронтодомаћици.

"Ако им је лоше или треба помоћ, они кликну. Ја зовем корисника и зовемо ако је потребна Хитна помоћ", објаснила је Миланка Рашковић, геронтодомаћица.

И корисници услуга геронтодомаћица признају да им оне пружају сигурност.

"Имамо дјецу, али они су у Београду док они дођу, они обилазе кад могу. Како ми је дошла мила, имам сигурност", рекла је Расена Апостоловић, пензионерка.

Многи пензионери, остају активни и после радног века. Поједини кажу да раде и више него пре одласка у пензију.

Пензију нема око 130.000 старијих људи

Око 130.000 старијих нема пензију, а готово 40 одсто пензионера прима мање од 20.000 динара. У новој стратегији коју припрема држава циљеви су повећање свести о потребама старијих, бољи приступ услугама, боља волонтерска помоћ и институционална заштита.

"Старење са собом носи болести, али превасходно закони који су у социјалној заштити су усмерени ка томе, а када је у питању здравствено питање, закони из домена здравља. То не могу да буду одвојене категорије све се посматра заједно, али ми као министарство смо желели да осим социјалне категорије, повећања пензије на нивоу државе, осим здравствене компоненте, да старост прикажемо у светлијем контексту", навела је Дарија Кисић Тепавчевић, министарка за бригу о породици и демографији.

Повереница за заштиту равноправности указује да би стратегија требало да садржи мере за одрживе системе пензијско-инвалидског осигурања и социјалне заштите.

"Суштински одговори по мени нису садржани у овом документу. Национална стратегија о старењу је сигурно један од најважнијих стратешких докумената узимајући у обзир актуелну демографску структуру. И многе последице које таква структура носи, али не да старије представљамо као терет, то је највеће цивилизацијско достигнуће морамо да направимо одрживе и реалне одговоре", рекла је Бранкица Јанковић, повереница за заштиту равноправности.

Упућени подсећају – нема ресурса за палијативно лечење, недостају услуге у заједници за оболеле од деменције, а нема ни лекара у свакој општини.