Родна равноправност у Србији – жене између амбиција и домаћинства, а мушкарци на руководећим местима

Мушкарцу је посао да зарађује новац, а жени да брине о дому, такав став осамдесетих година заступао је сваки други мушкарац у Великој Британији.

С тим ставом би се ове године сагласио тек сваки 10. Да деле традиционално "женске" улоге, расположенији је и мушки пол у Србији, кажу подаци истраживања Академије женског предузетништва.

Светлана Козић из Академије женског предузетништа, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавила је да у Србији жене имају проблем да покрену сопствени бизнис јер немају власништво над кућом или станом. 

Подаци истраживања Академије женског предузетништа показују и да жене у Србији четири сата проводе у неплаћеном раду у домаћинству, више од 55 одсто њих нису власнице куће или стана, док мање од 30 одсто има сопствени аутомобил.

"Борба је велика. Морамо да се боримо, јер имамо много више девојака на факултетима од момака. Ситуација се обрне када се заврше студије, па имамо много више мушкараца на руководећим местима", каже Козићева.

Како је у свету

Према њеним речима, жене имају амбиције и план – али се "догоди породица" када приоритет дају домаћинству. "На терену имамо сигурно погоршање живота жена и све веће и веће одрицање", истиче Козићева.

Објашњава да је резултат веће родне равноправности у земљама попут Француске, Луксембурга, Италије, Немачке и Шпаније "промена свести", која је довела и до промене начина живота.

"Те државе имају већу традицију борбе за родну равноправност. Вишедеценијске напоре су уложиле да се проблем умањи. Учврстиле су ставове о родној равноправности. Убиру плодове онога што се деценијама дешавало", указује Козићева.

С друге стране, Чешка, Мађарска, Румунија и Бугарска назадовале су у погледу изједначавања терена у равнотежи моћи између полова. У Грчкој је та разлика изузетно велика, јер 95 одсто жена преузима бригу о својој деци у поређењу са 53 одсто мушкараца.

"Жене имају особину да у кризним ситуацијама, да би постигле да са мањим кућним буџетом и нижом куповном моћи задовоље све потребе домаћинства, преузимају све више послова на себе. На примеру Србије знамо да кад год нешто не може да се купи, пече се, меси и кува. На тај начин се амортизује јаз који настаје због економских трендова", указује Светлана Козић из Академије женског предузетништа.