Чији је стан - власника или заштићеног станара

И за једне и за друге је превише изгубљеног - и времена, и новца, и чекања, а највише живаца. Од 1958. године није урађено скоро ништа. Деценије преговора, нових закона, предлога, али - договора између, власника станова и заштићених станара, и даље нема. Нови Нацрт закона донео је и нова неслагања.

 "Изгледало је да смо дошли до обострано прихватљивог решења да би се ових дана повела прича о том фамозном "лекс специјалису", којем удружење закупаца тражи да држава нама национализује станове, да им те станове додели, уз право откупа по закону из 1992. године", рекао је адвокат удружења "Власник" Бојан Чедић.

Словенија је тај проблем решила тако што је заштићеним станарима понудила станове који имају исту тржишну вредност и локацију као и станови у којима су деценијама живели. Исто траже и заштићени станари у Србији. То значи да би неко ко, на пример, живи у стану од 90 квадрата у центру Београда, добио стан исте квадратуре на истој или приближној локацији. Овакво решење изазвало је бројне полемике

"И оно што није ваљало, а доста тога не ваља у Закону тренутном, је додатно погоршано. Уведен је рецимо систем принудног пресељења који је апсолутно у супротности са Европском конвенцијом члан 8", каже председница Удружења носилаца станарских права у задужбинама и у становима у својини грађана Маја Нешић.

И једни и други имају аргументе у своју корист. Власници станова кажу да право на дом не може бити јаче од права на приватну својину. Траже повећање кирија које им плаћају заштићени станари, као и да се формира јавни регистар свих станова како би се избегле било какве манипулације. Заштићени станари опет постављају питање: Зашто, ако нису званични власници, деценијама плаћају порез на стан.

"Ради се о томе да то није годишњи порез на непокретности, него је то порез на закуп. Нижи је, него онај који плаћају власници непокретности", рекао је адвокат удружења "Власник" Бојан Чедић.

Ко може да исправи грешку

"Ми заиста плаћамо идентичан порез на имовину као и власници. Зато што закуп на неодређено време је дерогиран 1995. године. У том системском дерогирању и унижавању наших стечених права, јер се претходно сматрало да ти кад имаш станарско право, ти имаш имовину и решено стамбено питање", рекла је председница Удружења носилаца станарских права у задужбинама и у становима у својини грађана Маја Нешић.

Заштићени станари тврде да је оргиналних власника станова тек негде око 20 одсто, а да је већина свесно куповала неусељив стан са циљем да профитира.

Бојан Чедић, адвокат удружења "Власник" каже да нико није, ако је дошло до препродаје станова у периоду од ових осамдесет година нико није закупцима сметао да их по тим нижим ценама купе.

"Ми имамо имовинско право, такозвано "суи генерис" право, које у правној терминологији није постојало, али је измишљено тих година и из тога произилази да су деведесетих година, 600.000 породица откупило станове и стекли право својине. Ми смо били дискриминисани из тог права и нисмо могли откупити те станове грешком државе", напоменула је председница Удружења носилаца станарских права у задужбинама и у становима у својини грађана Маја Нешић.

А држава је једина која ту грешку може да исправи.

"Ја нисам оптимиста да ће до 2026. овај проблем бити решен. Зашто? Зато што држава нема пара. иако је још 2017. године, било јасно наложено законом да се определе средства у буџету за градњу ових станова, до дан данас, ништа није урађено. И ми власници, као и закупци, нисмо супростављене стране. Нама је држава и једнима и другима направила овај проблем и треба да гледамо у државу да то реши", каже Чедић.

Заштићени станари, ипак верују да се решење назире.

"Биће потребно по нашем предлогу само годину дана да се цео проблем реши. Ми предвиђамо да за овај модел треба 250 милиона евра, да би две стране биле задовољне", истакла је Маја Нешић.

Према последњим проценама носилаца станарског права у је Србији око 3.000, мада их, како тврде у Удружењу заштићених станара, има знатно мање - многи су преминули или, једноставно, одустали. Највећи број њих живи у Београду, Новом Саду и Нишу.