Људски капитал или само дознаке које стижу у земљу - шта је дијаспора Србији, а шта Србија дијаспори

Однос према дијаспори је промењен, уверава министар без портфеља задужен за дијаспору. Разговор је отворен, ради се на повезивању свих удружења из дијаспоре, а кроз летње кампове до сада је прошло 5.000 малишана.

"Не постоји више то неповерење. Дакле, важно је имати комуникацију, да она буде интензивна, да она буде континуирана. Кључна ствар на којој ћемо радити то је стратегија у односима Србије са дијаспором и регионом", каже Ђорђе Милићевић, министар без портфеља задужен за дијаспору. 

Финансијски и људски капитал

Дијаспора није видљива само кроз дознаке које стижу у земљу нити их се треба сетити само када је потребна хуманитарна помоћ. То је потенцијал за нове инвестиције и радна места, мост за повезивање српских привредника са страним партнерима. 

"Ми већ сада имамо дефинисаних 10 инвестиционих пројеката који долазе из дијаспоре и управо нам је циљ да у следеће четири године не буде 10 него 100 таквих пројеката и на томе радимо", каже Михаило Весовић из ПКС.

Предност дијаспоре је њена спремност да инвестира у мање развијене делове Србије, одакле и сами Срби из дијаспоре потичу, а за које други инвестиори нису заинтересовани. Улагањима у сеоска подручија зауставио би се одлив пре свега младих. Међутим, дијаспора није само финансијски већ и људски капитал. 

"Једна од специфичних вредности наше дијаспоре је то што могу допринети том такозваном трансферу знања и технологија, може се успоставити боља научна сарадња. Наше научне институције ће имати прилику да просто раде у складу са савременим тековинама које им сународници из дијаспоре могу пренети а такође, оно што је посебно важно то је тај развојни потенцијал који дијаспора носи", каже Јелена Марић Луковић из УНДП.

Транснационално предузетништво

Пројекат миграциони рад за одрживи развој уз подршку владе Швајцарске већ даје резултат.

"На наше велико задовољство пројекат је подржао конкретна партнерства приватног сектора и локалних самоуправа у креирању услова за младе да остану у својим срединама. Према последњој анкети од 550 компанија у Швајцарској и Србији, 130 је у власништву, сувласништву или њима управљају грађани из Србије", каже Урс Шмид, амбасадор Швајцарске.

Посебну улогу у транснационалном предузетништву могу да одиграју локалне самоуправе. Добар пример је Књажевац у коме су уз помоћ партнера окупљени млади дизајнери којима је отворен пут на европско, пре свега тржиште Швајцарске.