Црни дим и токсичне материје – Београђани се жале због спаљивања каблова, има ли град решење

Рециклажна индустрија се у великој мери ослања на неформалне сакупљаче, којих је око 60.000 у Србији. Дневно препешаче око 20 километара. Откупљивачи им плаћају нереално ниске цене. За килограм бакра издвојеног спаљивањем каблова добије се 100 динара мање него за бакар који није чађав.

Како кажу, за килограм бакра добијеног спаљивањем узму 600 динара, а 700 динара ако је бакар одвојен без спаљивања каблова. Иако би и сами волели да не морају да спаљују јер то штети и њиховој деци, принуђени су јер немају машину која бакарну жицу одваја из каблова.

А да би се добио килограм бакра спаљује се велика количина каблова, при чему се ослобађају изузетно токсичне материје. Становници оближњих насеља деценијама трпе загађење, зову ватрогасце, комуналну инспекцију која је за годину дана 250 пута излазила на терен.

"Уништавају и своју децу и нашу децу, ја сам трудна, беба треба да се роди, где ја да шетам ту бебу", пита једна суграђанка.

Друге комшије које живе у близини насеља где се спаљује бакар кажу да су им се јавили проблеми са алергијама, да деца константно или кашљу или кијају и редовно користе инхалатор. Кажу да су сви купили пречишћиваче ваздуха.

Паљењем каблова испуштају се канцерогене материје

Паљење каблова ослобађа на хиљаде канцерогених и мутагених материја од којих су најпознатији диоксини и фурани.

"Ми знамо да се при горењу бакарних жица ради одвајања изолације, секундарних сировина генерално, емитују материје које су драматично штетније од свих других материја за људско здравље", каже Дејан Лекић из Националне еколошке асоцијације.

У Рециклажној задрузи у Ади набавили су уређаје за машинско одстрањивање изолације бакра.

"Размишљамо да у будућности имамо стопостотну циркуларност, да наш финални производ буде нека бакарна легура или бакарна цев, а од пластике да имамо финални прозивод. Не можемо да спомињемо зелену агенду и циркуларност, а да кажемо да постоје људи који пале каблове и даље“, каже Килино Стојков, оснивач еколошке задруге "Connect Clean Roma Group”.

Град нуди посао неформалним сакупљачима

Град Београд планира уређење нехигијенских насеља, а нека ће бити расељена. Неформалним сакупљачима нуде запослење.

"Пошто се ради прва линија метроа, насеље на Чукаричкој падини ће бити расељено због проласка линије метроа и то је ствар која може на тај начин да се реши. Поред тога желим да истакнем да је Скупштина Града Београда расписала трајни конкурс за пријем ромске популације у рад на пословима градске чистоће и зеленила и то је једини и прави пут за спас свих тих породица. Ни на чему другом нећемо инсистирати, него да они постану део нашег друштва, да имају свој лични доходак, да живе у нормални условима“, каже градски менаџер Мирослав Чучковић.

Процене су да се увођењем циркуларне економије у Србији може отворити нових 30.000 радних места и повећати конкурентност домаће привреде, нарочито у сектору рециклаже.