Читај ми!

Спасавање планете, наука ускаче у помоћ

Искоренити сиромаштво, јести здраву храну, пити чисту воду, живети у незагађеном окружењу у којем смо равноправни, то су само неки од задатака чијим се решавањем долази до боље планете за будуће генерације. У спасавање планете се сада и званично укључује наука. Од ње се очекује да учествује у решавању глобалних изазова и да омогући да се достигну циљеви одрживог развоја, каже министарка Јелена Беговић поводом усвајања Резолуције о Међународној декади наука за одрживи развој.

Министарка науке Јелена Беговић је, гостујући у Дневнику РТС-а, рекла да је Резолуција о Међународној декади наука за одрживи развој од 2024. до 2033. прва резолуција од 2000. године коју је Србија покренула.

Уз то, Србија је, истиче, о овој резолуцији сама преговарала и договарала уз подршку, на почетку, седам, осам земаља.

“Ево сад нам се придружило 58 земаља и у петак је изгласана резолуција. То је у ствари међународна декада науке за одрживи развој. Шта то значи? То значи да наука заиста сада на глобалном нивоу добија много већи значај и од ње се сад званично очекује да учествује у решавању глобалних изазова и да омогући да се достигну циљеви одрживог развоја који су 2015. године договорени у Уједињеним нацијама“, рекла је министарка Беговић.

У то се сада укључује наука – кроз различите активности.

“Позивају се академије, позива се држава, цивилно друштво, грађани, у свим овим земљама које су подржале резолуцију и желе да се укључе и треба да дамо одговоре. На пример, како да дођемо до тога да се искорени сиромаштво, како да дођемо до тога да једемо чисту храну, пијемо чисту воду, имамо обновљиве изворе енергије, како да утичемо на то да имамо много више, да имамо бољи однос полова у свему, па и у науци, значи како да имамо више девојчица, девојака, које се баве науком. То су теме којима ћемо се бавити у следећих десет година“, наводи министарка.

Истиче да предстоји много посла.

“Достизање самих циљева одрживог развоја је успорило због пандемије и сада тај процес мора да се убрза. Вероватно неће бити достигнути 2030. године, али никад није касно. То су јако лепи циљеви који омогућавају да ову планету и следећим генерацијама оставимо у много бољем стању него што је данас и да зауставимо неке промене, као што су климатске промене, изазване утицајем човека“, наводи Беговић.

Први пресеци очекују се за три године.

субота, 16. новембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње