Републичкa унијa потрошача: Проблем са увећаним рачунима за струју, формирана радна група за измене Закона

Весна Перинчић је, гостујући у Јутарњем програму РТС-а, изјавила да је Закон о заштити потрошача то регулисао у члану 74, да је за пружање услуга чија вредност прелази износ од 5.000 динара, трговац у обавези да изда потрошачу прорачун.

"Дакле, тај прорачун мора да садржи спецификацију услуга и сагласност потрошача да је пристао да се услуге обаве на начин како је то спецификовано. Уколико трговац не пружи прорачун потрошачу са спецификацијом и његовом сагласношћу онда је у прекршају за који је надлежна тржишна инспекција по прекршајном налогу, и ту је прописана казна од 50.000 динара“, наводи Перинчићева.

Пристајемо, додаје, на све само да нам поправи нешто што нам је неопходно у кући, као што су бојлер, шпорет.

Напомиње да постоје регистровани привредни субјекти које можемо проверити у АПР-у и који имају седиште, матични број, пословно име, адресу, контакт телефон и то се све лако провери.

"С друге стране, имамо нерегистроване привредне субјекте, то су физичка лица. И савет је да се увек послује са регистрованим привредним субјектом, јер онда имамо заштиту коју пружа закон. Дакле, онда имамо потпуно предуговорно информисање и онда имамо и тај прорачун који је законска обавеза и знамо коме упутити рекламацију, добијамо гаранцију за изведене радове, дакле ту је пружена комплетна правна заштита", објашњава.

Преваре пријавити полицији

Закон не штити од приватних лица, наводи, зато што је овде однос између два физичка лица и тада могу да се предузимају друге мере.

"Може да се пријави уколико физичко лице обавља привредну пословну делатност и за порески прекршај, али уколико је у конкретном случају дошло до преваре од стране физичког лица, надлежна је криминалистичка инспекција, дакле треба отићи у станицу милиције, пријавити одељењу за преваре и онда је то поступак који се води по службеној дужности, односно кривично гоњење се предузима аутоматски уколико је вредност преварне радње изнад 5.000 динара. У супротном се гоњење предузима по приватној тужби", каже Перинчићева.

Према њеним речима, тржишна инспекција би требало да предузима и превентивне радње, да обилази привредне субјекте да виде на који начин послују.

"По пријавама тржишној инспекцији они излазе на лице места, дешавало се и да не могу да нађу тај привредни субјект, јер искључе телефон, баве преварним радњама и у том случају тржишна инспекција сама подноси пријаву, односно пријављује случај станици милиције, одељењу за преваре, а исто тако обавештава и пореску инспекцију“, истиче Перинчићева.

Формирана радна група за измене Закона

Наводи да је формирана радна група за нове измене Закона о заштити потрошача и то би могло да се стави као предлог да се установи неки лимит за процену стања на терену.

Перинчићева напомиње да се дешава се да продавац избегава надокнаду штете, односно каже да то што се десило није у оквирима онога што прописује гарантни лист.

"Ви имате законску гаранцију, то је тзв. саобразност где је трговац у обавези да обезбеди да производ несметано функционише у року од две године, да има очекивана својства која се не односе само на функционалност производа, него и на посебно уговорена својства. Имате и додатно издавање гарантног листа, додатну гаранцију. Потрошач може да се обрати како трговцу, тако и произвођачу по основу права на основу издатог гарантног листа. Сада трговац у првих шест месеци мора да докаже, и на њему је теорија доказивања да производ има очекивана својства, односно да је потрошач недостатак који је рекламирао скривио. На пример, патике, да је дошло до механичког оштећења, неадекватне употребе и тако даље. Дакле, мора да приложи у првих шест месеци неки доказ, лабораторије и тако даље. После шест месеци, терет доказивања је на потрошачу", истиче Перинчићева.

Указује да нове измене Закона о заштити потрошача су управо због тога што је препознато да потрошачу по одбијеној рекламацији остаје једино судски поступак у механизму вансудског решавања потрошачког спора, где потрошач пред медијатором може да реши спорни случај који је бесплатан.

"Ето, то је неко прелазно решење да потрошач свој проблем реши непосредном комуникацијом са трговцем а уз контролу Министарства унутрашње и трговине, дакле пре него што пређе на суд. Закон се сада складно слаже са новим директивама и сада је тек формирана радна група, тако да смо сви спремили неке предлоге како да се унапреди заштита потрошача", напомиње.

Жалбе на утрошену електричну енергију

Тренутно је, истиче, велики проблем потрошача са увећаним рачунима за утрошену електричну енергију.

"Нама лично су се обратили потрошачи стамбене зграде где су за гаражна места, дакле само за сензорску расвету, уместо увећаних 200–300 динара до 400, добили рачуне од 8.500 динара. Дакле, то су вишеструко увећани рачуни", напомиње.

Обраћањем ЕПС-у су, истиче, добили образложење да је мерно место, односно бројило, у квару од јануара 2021. године.

"Овде треба напоменути да је према Закону о енергетици дужност енергетског субјекта да врши редовне и ванредне контроле. Дакле, уколико они признају да је уређај, мерни инструмент, у квару од јануара 2021. године и да је то установљено тек сада и испостављено у јулским рачунима, јасно је да су они своју законску обавезу да врше редовне и ванредне контроле пренебрегли, што представља привредни преступ за који је прописана новчана казна у распону од милион и по до чак три милиона динара", закључила је Перинчићева.